Свако ко у јавном животу износи ставове који имају ,,прозивачку,, улогу за то би требао имати необориве аргументе. То је заправо основни принцип јавне комуникације која има за циљ да јавност процјени колико су одређене критике и ставови оправдани и смислени и шта им је суштински циљ. Оно што у посљедње вријеме, као по наруџби раде челни људи из Уније удружења послодаваца, прозиваући Савез синдиката Републике Српске, како тобоже игнорише социјални дијалог у Српској, у политичкој теорији и пракси зове се класична замјена теза проткана елементарним незнањем.
О чему се заправо ради?
Савез синдиката Републике Српске и свих његових петнаест чланица гранских синдиката, су већ пуних пет година инсистирали на суштинском социјалном дијалогу, којем је био циљ примјена закона и колективних уговора, повећање најниже плате и најниже цијене рада, да би наше чланство, радници Српске бар мало боље живјели. Умјесто стварног дијалога о примарним животним питањима, као што су провођење важећег Закона о раду РС и колективних уговора, уз поштовање свих стечених и гарантованих радничких и синдикалних права, на сцени смо имали игноранцију. Да, игноранцију од стране тих истих послодаваца, па чак и једнострано отказивање појединих гранских колективних уговора иако то није у складу са законом.
Што се тиче рада Економско-социјалног савјета РС, истина је да су представници Савеза синдиката Републике Српске, свих ових пет година од када је конституисан, имали активан и веома запажен ангажман у његовом раду, у што се читава јавност у Српској увјерила у више наврата. Када је у питању Економско-социјални савјет РС, господа из Уније удружења послодаваца би требала знати да је то трипартитни орган у којем се остварује колективно преговарање као тековина индустријске демократије. Одлуке, закључци и ставови који се усаглашавају на сједницама овог трипартитног органа, су протоколарно-манифестационог карактера, које никога не обавезују а поготово не обавезују Владу РС.
Шта је онда циљ читаве серије новинских атака на руководство Савеза синдиката Српске који долазе из кухиње Уније удружења послодаваца Српске?
Циљ је што прије донијети нови Закон о раду, укинути Општи колективни уговор, те за сва времена лишити раднике Српске свих стечених права из рада за која су се генерације синдикалаца од покојног Миће Соколовића до данас борили и изборили на овим просторима.
Хоће да радници у Српској постану постсоцијалистички робови 21. вијека, да немају уговор о раду на неодређено вријеме, како би сваки дан страховали од могућег отказа.
Хоће да раднице, будуће мајке, ако се одлуче за потомство, остану и без посла и без средстава за подизање и одгој дјетета, мада је један од стратешких демографских циљева Српске, повећање наталитета.
Хоће да се понашају тако да раднике за свој рад не плаћају, да им годинама не уплаћују доприносе, а да се с друге стране, пљачкајући раднике и државу, енормно богате, што показују возајући се у аутима вриједним преко 100 хиљада КМ, живећи у луксузним вилама, забављајући се са отменим љубавницама и слично.
Хоће да се уведе таква пракса у предузећима и установама да радник и када се разболи, не смије ни питати а камоли ићи на боловање, јер ће га на столу када се врати чекати једнострано од стране послодавца потписан и протоколисан отказ уговора о раду.
Хоће да радници у Српској изгубе право на плаћену дневну паузу у трајању од пола сата у оквиру осмочасовног радног времена, да и формално изгубе право на слободан дан, државни и вјерски празник, као и годишњи одмор.
У остваривању овако стратешки замишљених циљева Уније удружења послодаваца, челни људи ове асоцијације користе се свим дозвољеним и мање дозвољеним средствима, слиједећи Макијавелија и његову познату крилатицу ,,циљ оправдава средства,,.
Ето то су стварни мотиви оволике прозивке руководства Савеза синдиката РС, који никада није био против дијалога, који је према чланству био крајње принципијелан и одговоран са једним стратешким циљем, сачувати сва стечена прва из рада радника Српске, дефинисана Законом о раду и осталим законима из радно-правне области и колективним уговорима. Од овог циља који изражава животне интересе радника Српске, Савез синдиката Српске никада неће одустати.
На крају овог коментара, преносимо кратак али потресан исказ једног радника који је донедавно радио у једном приватном, грађевинском предузећу у Бањалуци.
,,Седам година сам радио у предузећу. Моја радна недјеља је трајала од 60 до 72 сата, од десет до 12 часова дневно. Никада нисам добио ни марку за прековремени рад. Једном сам користио годишњи одмор у трајању од 5 радних дана и то је све за седам година. Када сам упитао шта је са осталим слободним, плаћеним данима и кад ћу их користити, послодавац ми је рекао:
-Те си слободне дане већ искористио на градилишту чекајући да престане падати снијег и киша у току радног времена,,.
Страх нас је да овај и овакав послодавац, чије је име и презиме, те назив фирме познато аутору овог текста, постао узор онима који по сваку цијену, са било ким гурају доношење новог Закона о раду РС, игноришући потписе преко 120 хиљада радника Српске који су јасно и гласно рекли ,,Не новом Закону о раду РС,,
Информативна служба ССРС