ИНФОРМАЦИЈА О ТРИПАРТИТНОЈ РЕГИОНАЛНОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ НА ТЕМУ „ТРЕНУТНА СИТУАЦИЈА И СТРАТЕШКИ ИЗАЗОВИ У ВЕЗИ ПОЛИТИКА ОПОРЕЗИВАЊА, НЕФОРМАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ И КОРУПЦИЈЕ У ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА“

У организацији Међународне конфедерације синдиката – ПЕРВ, канцеларија за ЈИЕ, у Сарајеву 09. новембра ове године, одржана је Трипартитна Регионална конференција на тему „Тренутна ситуација и стратешки изазови у вези политика опорезивања, неформалне економије и корупције у земљама Западног Балкана“.
Конференција је резултат рада трогодишњег ITUC/PERC – LO Norway Регионалног Пројекта – „Питање пореза, неформалне економије и корупције у земљама Западног Балкана – ка бољем управљању и демократским процесима“, кога је подржала Влада Краљевине Норвешке, а урађен је заједничким напорима синдиката LO Norway, Пан Европског Регионалног Вијећа и експерата из синдиката Западног Балкана. Пројекат се усмјерио на анализу пореских система, неформалне економије и корупције у земљама Западног Балкана и поређење ситуације са земљама чланицама ЕУ и, поред аналитичких прегледа, реализацијом Пројекта дошло се и до одређених заједничких рјешења из угла синдиката за рјешавање уочених узрока и проблема у овим областима користећи позитивна искуства и уз уважавање специфичности сваке земље.
У раду Конференције су, поред представника синдиката земаља Западног Балкана, учествовали и социјални партнери, представници послодаваца и влада, из ових земаља, представници Међународне организације рада, те професори и научни радници из земаља региона, као и представници норвешког синдиката LO Norway, Међународне конфедерације синдиката – ПЕРВ и експерти из ЕУ. Из Босне и Херцеговине, у раду Конференције су, поред представника оба савеза синдиката у Босни и Хецеговини, Савеза синдиката Републике Српске и Савеза самосталних синдиката БиХ, учествовали и социјални партнери.
Будући да је Конференција била трипартитног карактера, синдикати су са представницима друга два социјална партнера разговарали и представили им своје ставове, стручне и синдикалне приједлоге за правичније уређење пореске политике, свеобухватније и озбиљније активности на сузбијању неформалне економије и корупције, а све ка бољем управљању и демократским процесима.
Наиме, представници синдиката су истакли да се све земље Западног Балкана у великој мјери суочавају са проблемима постојања великог обима сиве/неформалне економије, који достижу трећину БДП-а у овим земљама. Такође, нагласили су да је рад на црно, као један од облика неформалне економије, на изузетно високом нивоу у овим земљама и износи око 30% у односу на укупан број запослених. Поред рада на црно, заједничко за ове земље је и проблем да се велики број радника суочава са нередовним примањима плата, нередовним или никаквим уплатама доприноса, примањем дијела плате „на руке“ и сл. Представници синдиката су, такође, истакли да правна несигурност, не примјена и злоупотреба законских прописа од стране послодаваца, неефикасност и спорост судова, нетранспарентан и неефикасан рад контролних органа и других институција за посљедицу имају раст неформалне економије у њиховим земљама.
Такође, генерално говорећи, предтавници синдиката су социјалним партнерима предочили да се показало да су порески системи у земљама Западног Балкана неправедни и недјелотворни због начина како су уређени, јер је превелики удио индиректних пореза у укупним приходима државе, као и због недјелотворности у систему прикупљања пореза, те постојању пореских превара и утаје пореза, слабе финансијске дисциплине и превара у систему социјалних доприноса. Исто тако, представници синдиката земаља Западног Балкана, као и експерт из ЕУ, истакли су да широко распрострањена примјена паушалних стопа пореза на добит, дивиденду, доходак, које су у овим земљама далеко мање од стопа које се примјењују у већини земаља чланица ЕУ, као и ЕУ просјека, одговорна како за фискалну неправду, тако и за ниске приходе од директних пореза. Такође, експерт из ЕУ у прилог овим констатацијама наводио је и примјере неких земаља чланица ЕУ, које су међу најразвијенијим, као што су Белгија, Француска и сл., да високе плате, као и високе стопе директних пореза и доприноса не урушавају и не успоравају привредни и економски раст, већ напротив, да истом доприносе.
Значајан допринос у раду Конференције су дале гђа. Regner Evelyn, чланица Парламента ЕУ и гђа. Милица Увалић, професорица на Економском факултету на Универзитету у Перуђи.
Наиме, гђа. Регнер је говорила о важности праведног и дјелотворног система опорезивања за просперитетно и праведно друштво и при том посебно истакла да се ЕУ бори за ефективан и праведан порески систем, јер је присутно да су сви порези које грађани и радници плаћају све већи, док су порези које компаније плаћају све мањи и мањи, а неки и на изузетно ниском нивоу и да све то поткопава социјалне, пензионе и друге системе. Исто тако, нагласила је да примјена паушалних пореза, односно истих пореских стопа за све, за посљедицу има да сиромашни плаћају више од богатих. Стога, сматра да се у пореским системима требају примјењивати прогресивне пореске стопе, да је за ефикасан и праведни систем изузетно важна транспарентност, као и што већи број добро обучених пореских инспектора, као и то да би се у циљу постојања правичног пореског система у ЕУ морала установити корпоративна пореска основица заједничка за све земље чланице ЕУ.
Професорица Увалић је говорећи о одрживом развоју и интеграцији Западног Балкана у ЕУ нагласила да су питања опорезивања, неформалне економије и корупције за земље Западног Балкана изузетно важна за њихов развој, као и ЕУ интеграције, јер су ове земље најсиромашније у Европи мјерено БДП-ом по глави становника. Исто тако, професорица Увалић је истакла да је процес транзиције у овим земљама у посљедње двије декаде за резултат имао повећање неједнакости, не само због неједнакости у дохотку, већ и због неједнакости у богатству, због повећања дохотка од власништва над капиталом, некретнинама, финансијком активом (профит, изнајмљивање, камате, дивиденде), тако да је то резултирало да је стопа поврата на капитала далеко већа од стопе економског раста. Наиме, истакла је да се концентрација богатства нашла само у рукама власника капитала/некретнина, тако да „Социјална држава за 21. вијек” мора обухватити прогресивно опорезивање не само дохотка, већ и капитала, јер неједнакост није добра за економски раст и развој, а све то доприноси социјалним тензијама, нестабилности и сл. Такође, професорица је упозорила да су порески системи у земљама Западног Балкана неефикасни јер је присутно веће учешће индиректних пореза у укупним приходима држава, те да су генерално посматрано, ниске стопе пореза на доходак, добит, дивиденду, као и стопе доприноса, да изостаје провођење закона, да је лоша контрола прикупљања пореза, као и да је лош систем прикупљања података о имовини и зарадама и сл.
Такође, и представници социјалних партнера су дискутујући на ове теме дали допринос у раду Конференције и сагласили се да сва три социјална партнера у својим земљама требају заједнички радити на рјешавању уочених проблема и да је социјални дијалог, који је запао у кризу у већини ових земљама, једини начин изналажења рјешења у сузбијању и елиминисању уочених негативних појава и проблема.

Стога, на Конференцији је закључено следеће:
– Социјални партнери у својим земљама требају заједнички трипартитно радити на рјешавању ових проблема;
– Уочене узроке и проблеме треба рјешавати у ширем друштвено-економском и политичком контексту на начин да се циљеви поставе на дугорочној основи, односно на начин да резултирају бољом будучношћу како садашњих, тако и будућих генерација;
– Неопходно је, поред предузимања активности на сузбијању сиве економије и раду радника у неформалној економији, изнаћи рјешења да се за раднике који су дуго били радно ангажовани у неформалној сфери обезбједи социјална заштита и други видови сигурности;

– Да се пореске политике реформишу на начин да буду праведније и ефикасније увођењем диференцираних и прогресивних пореских стопа, а имајући у виду чињеницу да веће плате и више стопе директних пореза и доприноса нису препрека привредном и економском расту и развоју;
– Треба обезбиједити правну сигурност, владавину права, поштивање законских прописа једнако за све, ефикаснији и транспарентнији рад контролних органа;
– Треба изградити повјерење у државне институције и систем.