ИНТЕРВЈУ ПРЕДСЈЕДНИКА СИНДИКАТА УПРАВЕ РС ТОМИСЛАВА ВРХОВЦА АЛТЕРНАТИВНОЈ ТЕЛЕВИЗИЈИ БАЊА ЛУКА

Како коментаришете изјаву министрице управе и локалне управе РС Лејле Решић, по којој је савјетовала наченицима локалних заједница да на неки начин регулишу питање коефицијената, како би се плате запосленим могле исплаћивати а да би потписивање гранског колективног уговора требало да се деси на јесен, заједно са доношењем Закона о локалној самоуправи РС и како сте генерално задовољни преговорима са Владом?

-Прво, ја морам да кажем да је Синдикат управе РС још од доношења Закона о раду био спреман за преговоре, да се траже најбоља рјешења, да се према нашим могућностима траже најбоља рјешења за запослене. Жао мије је што став министрице такав и мислим да смо колективне уговоре за запослене у локалним заједницама већ могли да потпишемо без икаквих проблема, те да није било потребе да раднике и начелнике и градоначелнике држимо у неизвјесности. У тренутно важећем Закону о локалној самоуправи РС, члан 146. је регулисано како се врши исплата плата у локалним заједницама. Значи, може да се врши на основу закона и колективних уговора. Не постоји никакав правилник, којим се то може чинити због чега ја апелујем на начелнике и градоначелнике да заједно са својим предсједницима синдикалних организација уреде своје појединачне колективне уговоре, а грански синдикат је спреман да им у томе помогне. Сматрам да до овог није требало доћи и да је колективни уговор за запослене у локалној самоуправи могао бити готов прије три мјесеца, да је било воље за тим. Нема пуно спорних ствари око којих се нисмо могли договорити. Спорни су били додатак на минули рад, за који ми не желимо да пристанемо да он буде умањен са 0,5 одсто, јер тај минули рад се исплаћује у Хрватској и многим другим земљама.С друге стране, ако би се овај проценат смањио, то би значило умањење примања радницима са више година стажа чак и до 7,5 одсто. Из тих разлога на то смањење нисмо пристали. Оно око чега се још нисмо сложили су неке двије, три ситне ствари, као што су накнаде предсједницима синдикалних организацаија. Сматрам да накнада предсједницима синдикалних организација треба да остане, да ли у досадашњем износу или нешто мање , то је ствар договора. Неко поставља питање због чега наканада предсједницима синдиката, а ми се питамо због чега накнаду примају чланови управних и надзорних одбора. Ради чега накнаду имају одборници у локалним заједницама?

Није се показала добра воља да се потпише колективни уговор. Жао ми је због тога, ја не знам разлоге зашто је то тако и ја још једном апелујем на начелнике и градоначелнике да заједно са својим предсједницима синдиката нађу начина, да сада важеће колективне уговоре прилагоде неким од рјешења које је понудила Влада, Одлуком и да потпишу појединачне колективне уговоре , а ми смо спремни да им у томе помогнемо.

Каква је била Ваша досадашња сарадња са представницима Владе, зашто, како сте рекли није било добре воље да се потпише колективни уговора, зашто је то тако?

-Ја не могу да процјеним ради чега није било добре воље. Ево рећи ћу да колективни уговор који се тиче запослених у управи и свих буџетских корисника и јавних фондова, није потписан. По новом Закону о раду, члан 240. став 3. стоји да за буџетске кориснике колективни уговор потписује Влада и грански синдикати. Ја морам да кажем да никад нисмо имали званични став Владе по овом питању и да из тих разлога нисмо потписали колективне уговоре , јер нису постојали основи за преговоре. Једноставно се препустило да сваки министар преговара о нечему о чему не можемо да се договоримо и да донесемо коначну одлуку. Буџетски корисници доношењем Закона о платама очекивали су на неки начин уједначавање примања. Када смо потписивали први колективни уговор, било је договорено да и права које он даје не могу бити различита. Међутим неки синдикати су искористили могућност да са својим министрима договоре другачије што је условило велике разлике у примањима. Ми из Синдиката управе смо тражили да сједемо сви заједно и да се утврде принципи. Влада може да пренесе на министре надлежност да потпишу колективне уговоре, али смо прво морали да утврдимо принципе око свих давања, како она не би била различита као до сада, да за једне кориснике буџета мјерило просдјечна плата на нивоу РС а за друге кориснике буџета просјечна плата тог органа гдје је запослен. Из тих разлога нисмо могли да потпишемо колективни уговор за управу и за јавне службе. Ја још једном морам да кажем да ми је жао и позивам Владу да сједе са гранским синдикатима буџетских корисника и да потпише колективни уговор. Нама је Влада послодавац а за Општи колективни уговор, послодавац за привреду је неко сасвим други., Сматрам да је ово један велики минус за све , значи за нас у Синдикату и за Владу што нисмо успјели да након шест мјесеци од доношења Закона о раду РС, потпишемо колективне уговоре мада за то није постојао ниједан разлог.

Министрка Решић каже да нема журбе за потписивање колективног уговора, да ли се слажете с тим?

-Ја се апсолутно с тим не слажем. Већ је сада правно врло упитно како ћемо регулисати многа питања, како већ од сутра одредити број дана за годишњи одмор и многа друга питања и права која су регулисана колективним уговором. Поставља се такође питање да ли ћемо већ сутра морати покретати судске спорове. Нешто нам је Закон о раду дао, нека права, али ниво тих права није одређен. Ми ћемо се распитати и утврдити правну основу с циљем да тражимо она права која смо до сада имали.

Која још питања могу бити отворена?

-Ми у преговорима нисмо имали много спорних питања, мислим да смо се о свему могли договорити. Није било толико спорних питања бар када се тиче Синдиката управе РС, али је проблем био у томе што нису утврђени принципи за преговоре на нивоу Владе. Ја нећу да потпишем колективни уговор који даје мање права радницима у управи, него рецимо мој колега који представља неког другог буџетског корисника. Мислим да ми који користимо буџетска средства, не можемо имати већа права по неком основу од другог буџетског корисника. О томе нисмо имали чврст став и принцип на основу кога би радили и преговарали приликом утврђивања колективних уговора.

Поред проблема око утврђивања броја дана за годишњи одмор, шта би још, евентуално могао бити проблем уколико не дође до потписивања колективног уговора’

-За Синдикат управе РС то апсолутно није био проблем. Ми смо хтјели да прихватимо прву понуду коју је дао Закон о раду, а то је 20 дана и по један дан на сваких четири године радног стажа. То није требало да буде проблем, јер Закон о раду каже да годишњи одмор траје 20 дана а остало се уређује колективним уговором. За колективни уговор за органе управе нисмо имали толико спорних питања. Највише је било спорно што у преговорима нисмо имали утврђен исти принцип за све кориснике буџета и утврђене норме на основу којих можемо да регулишемо плаћање у случају смрти радника, затим смрти члана његове уже породице, затим у случају рађања дјетета, јубиларне награде и слично. Све су то били разлози због којих ми нисмо потписали грански колективни уговор ,а на крају крајева нико нам ништа конкретно није ни понудио.

Информативна служба