Радници су до јуче зависили од групе грамзивих, похлепних нерадника која их је “ПРЕДСТАВЉАЛА”, само фигуративно. Од данас имају прилику да се увјере да нису исти и да обичан човјек није заборављен.
Сада могу да изаберу да ли да их представља ретроградна синдикална централа, окупљена око Ранке Мишић, или једна модерна синдикална централа, апсолутно свјесна окружења у којем живимо.
Још већи куриозитет читавој причи даје чињеница, да су се по први пут на овим просторима а и шире, у једну организацију удружили чиновници и радници који раде на стварању нове вриједности.
“Незадовољство неспровођењем унутрашњих реформи довела нас је до тога да напустимо оне који на раднике мисле само када треба узети чланарину. Кренули смо својим кораком и сада недуго након иступања, једногласно смо донијели одлуку о приступању Конфедерацији. Задовољство до сада постигнутим је велико а колико тек доброг за све раднике је пред нама, то ће се тек виђети” – казао Божо Марић, Предсједник Синдиката управе Републике Српске.
Поред рушења бахатог, огромног и накарадно постављеног Савеза синдиката Републике Српске, чији су дани по свему судећи одбројани, примарна мисао водиља двојице лидера и преко 45.000 чланова је једна нова модерна централа која ће истински да се бори за бољи положај запослених радника.
“Конфедерација синдиката Републике Српске је организована на тај начин да њен Статут не дозвољава прегласавање њених чланица и пружа гранским синдикатима потпуну аутономију уз минимално финасијско оптерећење, што је до сада било потпуно незамисливо, а што је опет предуслов „за стварање једне модерне, јаке и већинске репрезентативе синдикалне централе у Републици Српској. Ми као представници Синдиката управе, имамо закључена три посебна колективна уговора и обезбиједили смо права за више од 20.000 запослених радника. Није свеједно када видимо људе у реалном сектору који немају општи колективни уговор и трпе страшне посљедице због тога. Уласком у Конфедерацију желимо да се активно укључимо у процес рјешавања општег“, изјавио је Марић.
Управо задње речено је историја, ни један синдикат који је представљао буџетске кориснике као ни особа на његовом челу до сада није показала бригу за раднике који реално ставарају нову вриједност.
“Више пута сам поновио да су за нас сви радници једнако вриједни, не желимо и нећемо никада дијелити некога на основу сектора којем припада. Сваки радник или синдикална организација који имају неки проблем а своја законом загарантована права не могу остварити, наша врата су им отворена. Сходно томе у наредном периоду нас очекују активни разговори са Унијом удружења послодаваца Републике Српске, која до сада није могла остварити социјални дијалог о закључивању општег колективног уговора са Савезом синдиката”, истакао је Марић.
Марић је додао да су многи независни синдикални представници честитали данашање удруживање и рекли како и себе виде у једном пројекту као што је овај.
“Имали смо одређене разговоре, наши гости данас су били представници независних синдиката који су изразили жељу и интересовање да своје мјесто под синдикалним небом нађу у нашем оквиру”, закључио је Марић.
Генерално визија два удружена синдиката једноставно је разумљива, борба за права радног човјека кроз окупљање независних синдиката у један синдикални фронт који се не либи да изађе на црту политици и политичарима.
Жељко Тепавчевић, предсједник Конфедерације синдиката Републике Српске каже да данашње приступање Синдиката управе представља почетак активности на омасовљењу и изградњи јаке синдикалне централе која ће се бавити унапређењем и заштитом права радника.
„Наравно да нам је превасходни задатак и циљ јачање социјалног дијалога без којег се не могу побољшати права запослених. Ми смо ту да станемо у заштиту свих оних који су се дрзнули да мисле својом главом па сада трпе хајку од стране Савеза синдиката РС „, истакао је Тепавчевић, указујући на видно незадовољство радника радом Савеза синдиката.
Уједињене је донијело и могућност да се Конфедерација синдиката Републике Српске бори и дјелује на мјестима гдје се доносе законска рјешења као што је Економско социјални савјет РС. Сљедствено томе Конфедерација синдиката Републике Српске ће затражити од Савеза синдиката да утврди своју репрезентативност, а једини критеријум је број активних чланова, односно оних који активно плаћају чланарину.
“Послије тога видјеће се реално стање када је бројност у питању, а не фиктивно које је тренутно на снази”, рекао је он.
Евидентно је како је ССРС, више од деценије хибернирао и паразитирао у исто вријеме на чланаринама свих оних радника који су се уздали у њихову заштиту, исто тако очигледна је намјера и безуспјешни покушаји рушења свега онога што гради Синдикат управе РС, што нас на крају доводи до закључка да једини пут када су се пробудили из свог деценијског зимског сна било је то када је требало играти прљаве игре.
Помоћ вођама већ поменутог синдиката свесрдно пружају, и у народу познатији као локални шерифи који су заједничке, добро скривене интересе, нашли са врхом ССРС-а.
Протокол је потписан с’ циљем успостављања оквира за унапређење односа у областима од заједничког интереса на локалном нивоу.
“Унапређење односа није једино што ћемо постићи са данашњим протоколом. Ту је и правни оквир спровођења заједничких активности, заједнички улазак у пројекте које ћемо сигурно пуно лакше спроводити и на крају веома важно анализа Закона о локалној управи и самоуправи и свих питања која га прате. Ми смо у старту уочили изузетно неповољну одредбу у поменутом закону, која каже да само три радника на 1000 становника могу бити запослени у управи. То је велики проблем са којим се сусрећемо у Републици Српској, реализација прописаног причиниће бројне проблеме” – рекао је Милорад Митровић, секретар Синдиката управе РС.
Он је истакао да ће ова организација заједно са својим новим партнерима стати у заштиту права радника на читавој територији.
Ацо Пантић, генерални секретар Савеза општина и градова РС, рекао је да је предсједништво овог органа разматрало питање положаја радника у локалним администрацијама.
“Посебан фокус смо ставили на потписивање појединачних колективних уговора, дали смо препоруку јединицама локалне самоуправе да са синдикалним организацијама размотре евентуална нерјешена питања и наравно, да ли се би се могло почети са потписивањем толико ишчекиваних појединачних колективних уговора гдје то до сада није урађено. Смањење броја радника у јединицима локалне самоуправе погодиће највише неразвијене општине”, навео је Пантић.
О свему реченом причаће се у наредним мјесецима, ипак оно што је сигурно послије данашњег дана ништа више неће бити исто.
Процес реконструнцкије синдиката и рушења старих накарадних темеља је почео и ништа га неће зауставити.