Проглашавањем неуставним појединих одредаба Статута Савеза синдиката Републике Српске, показале су се све незаконитости и слабости у раду и одлучивању органа Савеза синдиката, нарочито предсједника Савеза, генералног секретара и правне службе.
Неуставне одредбе које се односе на необјављивање и ступање на снагу општег правног акта супротно Уставу Републике Српске, незаконити избори појединих органа Савеза синдиката, као и незаконитости које се односе на утрошак финансијских средстава Савеза синдиката, нанијеле су немјерљиву штету и губитак повјерења у синдикално организовање у Републици Српској!!
Ове грешке није могуће исправити само доношењем новог Статута Савеза синдиката без да се истовремено не утврди одговорност носиоца највиших функција у Савезу синдиката, првенствено Предсједника и Генералног секретара.
Финансијски извјештај, односно извјештај о утрошеним финансијским средствима чланова синдиката мора прегледати и потврдити Скупштина Синдиката и мора бити доступан члановима синдиката.
Чланови синдиката морају знати на који начин се троше њихова средства која издвајају од својих плата.
Рачуни о утрошеним средствима чланова синдиката морају бити доступни и усвајати се на Конгресу Савеза синдиката Републике Српске сваке календарске године, а не као до сада на Предсједништву чијим радом дуже од десет година суверено влада предсједница Савеза.
Истом одлуком утврђено је, такође, да Измјене и допуне Статута Савеза синдиката Републике Српске, број: 05-655-1/18, од 11. маја 2018. године, нису у сагласности са Уставом Републике Српске и Законом о удружењима и фондацијама Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, бр. 52/01 и 42/05)
Научна и стручна јавност имају различита мишљења у погледу правних посљедица непоштовања члана 109. став 2. Устава Републике Српске. Према правном мишљењу које заступа Синдикат управе Републике Српске, непоштовање овог начела Устава представља разлог за незаконитост цијелог општег правног акта, односно Статута Савеза синдиката Републике Српске, а не само појединих одредби.
У прилог овом ставу је Издвојено мишљење судије академика проф. др Снежане Савић на Одлуку Уставног суда Републике Српске, број: У-77/17. („Службени гласник Републике Српске“, број 93/18)
„Дакле, необјављивање општих правних аката прије ступања на снагу као и ступање на снагу на другачији начин, у односу на Уставом и законом прописан начин, повлачи њихову неуставност, односно незаконитост. С обзиром на чињеницу да је овај чин саставни дио материјализације правног акта, као елемента његове форме, то је и логично. Стога, Уставни суд мора бити тај који ће својом одлуком утврдити овакву повреду начела уставности и законитости те на тај начин такве правне акте елиминисати из правног поретка. Као што је неуставан онај правни акт који је донио ненадлежан државни или неки други орган, онај правни акт који није донесен према правилима поступка, унапријед прописаним, тако је неуставан и онај правни акт који није објављен прије ступања на снагу, није објављен уопште или није ступио на снагу на начин прописан уставом односно законом. Проглашавањем неуставном само одредбе о ступању на снагу, као у овом случају, оставља се на снази дефектан правни акт, а ова одлука Уставног суда има само утврђујући карактер иако она треба да, из ових разлога, изричито елиминише неуставни правни акт из правног поретка, тако да се овај више не може примјенити. Касација неуставних правних аката због формалних недостатака обавезно води стављању ван снаге акта у цјелини, док касација из материјалних разлога обухвата или може да обухвати само оспорене одредбе, што је општи став правне теорије и науке уставног права. Из наведених разлога, не подржавам одлуку о дијелу одлучења о свим осталим члановима Статута.“