ПРВОМАЈСКИ ПРОГЛАС

РАДНИЦИ И РАДНИЦЕ – ЧЛАНОВИ СИНДИКАTА ОКУПЉЕНИ У САВЕЗ СИНДИКАТА РС СРЕЋАН НАМ 1. МАЈ -МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА

Савез синдиката РС са својих 15 гранских синдиката који окупљају 102.587 радника, данас овом ПРОТЕСТНОМ ШЕТЊОМ, симболично, али раднички и синдикално одлучно, поручујемо Влади Републике Српске и Унији удружења послодаваца Републике Српске да смо исувише дуго били стрпљиви, исувише дуго вјеровали у социјални дијалог и исувише дуго исчекивали владавину права и превише времена потрошили вјерујући обећањима да ћете се почети понашати одговорно и да ћете коначно створити оквир за просперитетан, сигуран и стабилан живот радника и грађана у Републици Српској.

Као награда за нашу радничку стрпљивост имамо дуг према радницима од милијарду марака за неисплаћене плате и накнаде, дуг од 850 милиона КМ према фондовима, више од 28 милиона одрађених, а неплаћених прековремених сати рада, свакодневне незаконите отказе, шиканирања и малтретирања радника, пријетње и понижења.

У Републици Српској више од 100.000 радника нема редовна примања, више од 150.000 радника ради за плату с којoм не могу напунити ни 30% синдикалне потрошачке корпе, 20% радника и њихових породица гладују, преко 50% радника нема обезбјеђену заштиту на раду, 30% радника свакодневно је изложено мобингу и свим другим облицима злостављања на раду. Многи данас у Српској раде и по 14 сати дневно, многи радници немају право на годишњи одмор и државни празник, раднице су под пријетњом отказа и на саму помисао да рађају, а све зарад неколицине пребогатих и бахатих послодаваца уз сву благонаклоност или неспособност Владе РС да влада и користи законе које имамо.

Умјесто да рјешава нагомилане проблеме Влада РС проводи, како сама каже, болне реформе, као да има нешто болније од рада без плата и уплаћених доприноса, ради чега смо гладни, ради чега не можемо да се и након одрађених 40 година рада пензионишемо, немамо право да се лијечимо, немамо право на достојанствен живот и рад.

Вријеме је да се подвуче црта и да се одлучно крене у рјешавање проблема. Није проблем у законима већ у нераду и неспособности оних који треба да контролишу њихову примјену, није проблем у радницима, него у онима који годинама поткрадају раднике и фондове, није проблем у нашим правима него у вашим привилегијама, није проблем у недостатку радних мјеста, него у њиховом прикривању и није спас у задуживању него у новим идејама и њиховој реализацији.

Као спасоносна рјешења нудите нам нова и нова задуживања код ММФ-а и Свјетске банке, а они за узврат траже да будемо још јефтинији, траже да нас на послу замијене наша дјеца која ће радити у још тежим условима и за још нижу надницу, на несигурним и повременим пословима, траже наша природна богатства, једном ријечју траже ,, оно мало душе,, што нам је још преостало.

ММФ, Свјетска и Европска банка нису наши пријатељи, него модерни поробљивачи и диктатори који поред скупе продаје свог новца захтијевају провођење понижавајућих правила и реформи које не проводе у својим државама и према својим радницима.

Господо, чланови Владе Републике Српске, крајње је вријеме да на свјетлост дана изведете 80. 000 радника који раде ,,на црно,, да незаконит прековремени рад преведете у нова радна мјеста, да спријечите одлив новца криминалним токовима у тајкунске џепове и усмјерите га у нове инвестиције, да натјерате све да раде и послују у складу са законом и одрекнете се оних који не плаћају раднике и не уплаћују порезе и доприносе. Ту лежи наш новац, а не у сефовима ММФ-а и других свјетских моћника.

Дужни сте да нама и нашој дјеци обезбједите сигуран, здрав и плаћен рад, просперитет и перспективу у боље сутра у нашој лијепој Републици Српској, а не визе за рад у другим државама гдје не желимо ићи. Желимо визе за будућност у нашој држави коју смо ми радници својом крвљу створили, као што су генерације и генерације радника у посљедњем стољећу крвљу и знојем створили и одбранили радничка и синдикална права.

На трагу свијетле и часне синдикалне борбе, ми смо одлучнији више него икад да одбранима наша радничка и синдикална права и зато вам поручујемо да престанете звецкати око наших права и своја моћна оружја усмјерите према проблемима, јер ми:

НЕ ДАМО уговор о раду на неодређено вријеме;

НЕ ДАМО 40 часовну радну седмицу и наше три осмице;

НЕ ДАМО право на плаћену паузу од 30 минута;

НЕ ДАМО право на годишњи одмор и плаћено одсуство;

НЕ ДАМО право нагодину дана плаћеног породиљског одсуства ;

НЕ ДАМО право на колективно преговарање;

НЕ ДАМО право на увећање плате на основу минулог рада од 0,50%;

НЕ ДАМО право на увећање плате по основу прековременог рада од 30 %;

НЕ ДАМО право на увећање плате по основу рада

на државне празнике од 50%;

НЕ ДАМО право на трошкове превоза код доласка и повратка са посла;

НЕ ДАМО право на топли оброк;

НЕ ДАМО право на регрес за годишњи одмор;

НЕ ДАМО право на отпремнину приликом одласка у пензију;

НЕ ДАМО право на отказни рок;

НЕ ДАМО право на отпремнину код технолошког вишка;

НЕ ДАМО наше колективне уговоре:

НЕ ДАМО право на наше празнике;

НЕ ДАМО ДА НАС ПОНИЖАВАТЕ, ВРИЈЕЂАТЕ И ОМАЛОВАЖАВАТЕ;

НЕ ДАМО наш Закон о раду и

З А Т О

НЕ НОВОМ ЗАКОНУ О РАДУ!!!!

НЕКА ЖИВИ 1. МАЈ- МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА