Поштоване колеге, чланови Републичког одбора,
молимо вас да пошаљете Синдикату управе ваше примједбе и приједлоге на Радну верзију закона о локалној самоуправи.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО УПРАВЕ И
ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
РАДНА ВЕРЗИЈА
ЗАКОН
О ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ
Бања Лука, јул 2015. године
РАДНА ВЕРЗИЈА
ЗАКОН
О ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ
ГЛАВА I
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређују се систем локалне самоуправе, јединице локалне самоуправе, начин и услови њиховог формирања, послови локалне самоуправе, органи јединица локалне самоуправе, међусобни односи скупштине јединице локалне самоуправе и начелника општине, односно градоначелника, имовина и финансирање јединица локалне самоуправе, акти и јавност рада органа јединица локалне самоуправе, поступак административног надзора над радом органа јединица локалне самоуправе, облици непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи, сарадња органа јединица локалне самоуправе, однос републичких органа и органа јединице локалне самоуправе, заштита права локалне самоуправе, као и друга питања од значаја за остваривање права и дужности јединица локалне самоуправе.
Члан 2.
Поједини изрази употријебљени у овом закону за означавање мушког или женског рода подразумијевају оба пола.
Члан 3.
(1) Локална самоуправа је право грађана да непосредно и преко својих слободно и демократски изабраних представника учествују у остваривању заједничких интереса становника локалне заједнице, као и право и способност органа локалне самоуправе да регулишу и управљају, у границама закона, јавним пословима који се налазе у њиховој надлежности, а у интересу локалног становништва.
(2) Локална самоуправа остварује се у општинама и градовима, а извршавају је органи јединица локалне самоуправе и грађани у складу са Уставом Републике Српске (у даљем тексту: Устав), законом и статутом јединице локалне самоуправе.
Члан 4.
(1) На основу резултата посљедњег пописа становништва, јединице локалне самоуправе обезбјеђују, у складу са овим законом, пропорционалну заступљеност конститутивних народа и група Осталих у органима јединице локалне самоуправе, укључујући функционере јединица локалне самоуправе који се не бирају директно: замјеника начелника, односно градоначелника, предсједника скупштине и потпредсједника скупштине јединице локалне самоуправе.
(2) Предсједник скупштине јединице локалне самоуправе и начелник општине, односно градоначелник не могу бити из реда истог конститутивног народа и група Осталих, осим ако један конститутивни народ има натполовичну већину према посљедњем попису становништва.
Члан 5.
Јединица локалне самоуправе има својство правног лица.
Члан 6.
(1) Јединица локалне самоуправе може да има грб и заставу (у даљем тексту: симболи).
(2) Јединица локалне самоуправе може да има празник.
(3) Празник, облик, садржај и употреба симбола уређују се статутом јединице локалне самоуправе у складу са законом.
(4) Грб јединице локалне самоуправе мора бити сачињен и описан по правилима хералдике.
(5) Симболи имају садржаје који изражавају историјско, културно и природно обиљежје јединице локалне самоуправе и не могу бити у истовјетном или модификованом облику са симболима држава или са знаком политичке странке, привредног друштва, установе, другог правног лица или организације.
Члан 7.
(1) Јединица локалне самоуправе има своју имовину.
(2) Имовином јединице локалне самоуправе управљају органи јединице локалне самоуправе, у складу са законом.
ГЛАВА II
ОПШТИНА И ГРАД
Члан 8.
Општина је основна територијална јединица локалне самоуправе, која се формира за дио насељеног мјеста, за једно насељено мјесто или за више насељених мјеста.
Члан 9.
(1) Општина има назив.
(2) Назив општине одређује се законом, у правилу према називу насељеног мјеста у коме је сједиште општине.
(3) Назив општине не може садржавати имена личности.
(4) Сједиште општине утврћује се статутом општине у складу са законом.
Члан 10.
(1) Град се може успоставити законом на урбаном подручју које чини јединствену географску, социјалну, економску, историјску и територијалну цјелину са одговарајућим нивоом развоја.
(2) Територија за коју се формира град, представља природну географску цјелину, економски повезан простор који посједује изграђену комуникацију међу насељеним мјестима са сједиштем града као гравитационим центром.
Члан 11.
(1) Град који у свом саставу нема више општина има надлежности које се овим законом додјељују општини.
(2) Законом се граду могу додијелити и додатне надлежности.
Члан 12.
Град који у свом саставу има више општина:
1) има цјелокупне регулаторне надлежности на плану урбаног планирања, коришћења земљишта, заштите околине и урбанистичких планова,
2) извршава све надлежности које су законом додијељене општинама на подручју водоснабдијевања, канализације, јавног превоза, управљања отпадом, средњег образовања, здравствене заштите, туризма и трговине, противпожарне и цивилне заштите,
3) прикупља и наплаћује властите приходе и управља градском имовином,
4) организује инспекцијски надзор који се законом додјељује општини,
5) спроводи законе и прописе града,
6) успоставља одговарајуће облике координације којима се обезбјеђује да општине у његовом саставу остварују своје функције на јединствен и ефикасан начин и
7) остварује и остале надлежности утврђене законом и статутом града.
Члан 13.
(1) Општине у саставу града имају право да обављају све надлежности општине које законом или статутом нису додијељене граду.
(2) Статутом града и статутима општина у његовом саставу уређују се питања из става 1. овог члана.
Члан 14.
(1) Послови републичке управе могу се пренијети на град законом, након обављених консултација са органима града и на основу, нарочито, сљедећих елемената:
1) природе и садржаја послова,
2) броја становника, величине подручја и финансијских могућности града,
3) интереса да се одлучивање приближи грађанима, у складу са принципом супсидијарности и
4) способности органа града да успјешно извршавају своје надлежности.
(2) Преношење послова државне управе на град прати додјела финансијских средстава и обезбјеђење других потребних услова за њихово ефикасно извршавање.
Члан 15.
Одредбе овог закона које се односе на општину примјењују се и на град, ако овим законом није друкчије одређено.
Члан 16.
(1) Општина која испуњава услове предвиђене чланом 10. овог закона може да поднесе захтјев да јој се додијели статус града.
(2) Одлуку о покретању поступка из става 1. овог члана доноси скупштина општине.
(3) Одлука из става 2. овог члана доставља се Влади Републике Српске (у даљем тексту: Влада) и садржи релевантне информације и податаке који оправдавају захтјев за додјелу статуса града, те приједлог додатних надлежности и послова који се могу додијелити или пренијети граду.
(4) Влада разматра захтјев и уколико су испуњени услови из члана 10. овог закона, подноси Народној скупштини Републике Српске (у даљем тексту: Народна скупштина) нацрт закона о граду.
Члан 17.
(1) Двије или више сусједних општина које чине јединствено урбано подручје и испуњавају друге услове из члана 10. овог закона могу да поднесу захтјев да им се додијели статус града, који ће у свом саставу имати двије или више општина, односно подручја општина које су поднијеле захтјев за додјелу статуса града.
(2) Одлуци за покретање поступка из става 1. овог претходи референдум, који се организује у свакој заитересованој општини, у складу са законом.
(3) Уколико се грађани на референдуму о одлуци из става 2. овог члана изјасне прописаном већином у свим заинтересованим општинама, скупштине општина захтјев за додјелу статуса града достављају Влади.
(4) Уз захтјев се достављају:
1) елаборат којим се оправдава захтјев,
2) нацрт статута града у коме се детаљно наводе надлежности које ће извршавати органи града и приједлог за расподјелу прихода и расхода између града и општина у његовом саставу,
3) попис имовине која припада граду и
4) приједлози додатних надлежности и послова који се могу додијелити или делегирати граду.
(5) Влада разматра захтјев и уколико су испуњени услови из ст. 1. до 4. овог члана, подноси Народној скупштини нацрт закона о граду.
ГЛАВА III
ПОСЛОВИ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 18.
(1) Општина, односно град (у даљем тексту: јединица локалне самоуправе) има све надлежности прописане овим законом, као и друге надлежности које су јој пренесене другим законом.
(2) Јединица локалне самоуправе има право да се бави свим питањима од локалног интереса која нису искључена из њене надлежности, нити додијељена неком другом нивоу власти.
(3) Јединица локалне самоуправе остварује своје надлежности у складу са Уставом, законом и статутом.
1.1. Самостални послови
Члан 19.
Самосталне надлежности јединице локалне самоуправе обухватају сљедеће:
1) на плану регулаторних радњи и управљања јединицом локалне самоуправе:
2) на плану пружања услуга:
Члан 20.
Јединица локалне самоуправе у области урбанистичког планирања и грађења има сљедеће надлежности:
1) усвајање урбанистичких планова и обезбјеђивање њиховог спровођења,
2) праћење стања уређења простора и насеља на својој територији,
3) издавање урбанистичке сагласности и одобрења за грађење,
4) обезбјеђивање коришћења грађевинског земљишта, давање грађевинског земљишта на коришћење, утврђивање накнаде за уређивање и коришћење грађевинског земљишта и старање о његовом уређивању, унапређивању и заштити,
5) обезбјеђивање услова за уређење насеља и коришћење јавних и других површина, одређивање простора за паркирање и уређивање услова и начин њиховог коришћења и управљања, уређивање начина одлагања комуналног отпада и одређивање подручја на којима се могу обављати одређене врсте пословних дјелатности и
6) обезбјеђивање услова и одређивање начина изградње, односно постављање и уклањање објеката на јавним површинама у насељеним мјестима и на неизграђеном грађевинском земљишту и одређивање услова за уклањање објеката који представљају непосредну опасност за живот и здравље људи, за сусједне објекте и безбједност саобраћаја.
Члан 21.
Јединица локалне самоуправе у области стамбено-комуналних дјелатности има сљедеће надлежности:
1) прописује правила одржавања реда у стамбеним зградама,
2) одлучује о увођењу посебне накнаде за етажне власнике, под условима прописаним посебним законом, ради обезбјеђења средстава за радове хитних интервенција у стамбеним зградама,
3) прописује услове и обезбјеђује надзор над одржавањем стамбених зграда,
4) одређује висину закупнине за коришћење станова којима управља, те висину закупнине за државне станове на свом подручју под условима посебног закона којим је уређено њихово коришћење,
5) одлучује о организовању послова одржавања стамбених зграда којима управља, висини накнаде за одржавање као и критеријуме и начине плаћања трошкова одржавања пословних просторија и станова у којима се обавља пословна дјелатност,
6) обезбјеђује поступак исељења бесправно усељених лица у државне станове и заједничке просторије у стамбеним зградама и обавља и друге законом утврђене послове у области становања,
7) обезбјеђује обављање комуналних дјелатности, организационих, материјалних и других услова за изградњу и одржавање комуналних објеката и комуналне инфраструктуре,
8) обезбјеђује организационе и друге услове за преглед умрлих лица и стручно утврђивање времена и узрока смрти за лица умрла изван здравствене установе,
9) обезбјеђује локације и услове за изградњу и одржавање гробаља и одређује услове и начине сахрањивања као и начине организовања тих послова,
10) обезбјеђује услове за изградњу и одржавање улица и тргова, локалних путева, сеоских, пољских и других некатегорисаних путева, уређује и обезбјеђује управљање тим путевима и улицама и одобрава њихову изградњу,
11) обезбјеђује организацију и начин обављања јавног превоза путника који се обавља на територији општине и ауто-такси превоза и
12) обезбјеђује надзор над обављањем комуналних дјелатности и инспекцијски надзор.
Члан 22.
Јединица локалне самоуправе у области културе има сљедеће надлежности:
1) заштита културних добара, осим културних добара утврђених законом као добара од значаја за Републику,
2) обезбјеђује заштиту и одржавање споменика и спомен-обиљежја од значаја за културно-историјску традицију, ако њихова заштита и одржавање нису уређени другим прописима,
3) организује манифестације и обиљежавање јубилеја у области културе од значаја за општину и развој културно-умјетничког аматеризма у општини,
4) безбјеђује услове за прикупљање, обраду, чување и давање на коришћење књига и других публикација и услове за рад библиотека чији је она оснивач и
5) изградња, реконструкција и одржавање објеката културе у којима се остварују потребе културе у општини.
Члан 23.
Јединица локалне самоуправе у области основног, средњег и високог образовања има надлежности прописане законом.
Члан 24.
Јединица локалне самоуправе у области здравствене заштите становништва има надлежности прописане законом. /сљедеће надлежности:
Члан 25.
Јединица локалне самоуправе у области социјалне заштите има сљедеће надлежности:
1) прати социјалне потребе грађана, породица и појединих угрожених група и сагласно њима дефинише политику проширене социјалне заштите на свом подручју,
2) доноси програм развоја социјалне заштите и подстиче развој социјално заштитних програма у општини,
3) ствара услове за квалитетно пружање социјалних услуга својим грађанима (услуге дјеци, старијим, онеспособљеним, породицама са проблемима и другим социјално угроженим лицима),
4) оснива центар за социјални рад и брине се о обезбјеђењу кадровских, просторних, финансијских и техничких услова за његов рад,
5) обезбјеђује средства за исплату права утврђених законом, док се у буџету Републике Српске обезбијеђују средства за финансирање, односно суфинансирање права из социјалне заштите утврђених посебним законом,
6) прати и помаже рад социјално хуманитарних организација и грађана у обављању хуманитарне дјелатности и
7) развија друге специфичне садржаје у складу са потребама и могућностима у социјалној заштити.
Члан 26.
Јединица локалне самоуправе у области друштвене бриге о дјеци има сљедеће надлежности:
1) обезбјеђује услове за боравак дјеце у предшколској установи, предшколско васпитање и образовање, превентивну здравствену заштиту дјеце предшколског узраста, боравак дјеце у предшколским установама у складу са законом, одмор и рекреацију дјеце до 15 година у дјечијим одмаралиштима, регресирање трошкова боравка дјеце у предшколским установама, одмор и рекреацију дјеце и
2) обезбјеђује услове за одржавање, изградњу, доградњу и опремање објеката установа друштвене бриге о дјеци и омладини чији је оснивач и услова за рад тих установа којима се обезбјеђује остваривање права у овој области из надлежности јединица локалне самоуправе.
Члан 27.
Јединица локалне самоуправе у области спорта и физичке културе има сљедеће надлежности:
Члан 28.
Јединица локалне самоуправе у области туризма, угоститељства, занатства и трговине има сљедеће надлежности:
1) обезбјеђује услове за развој туризма, туристичких мјеста и развој и унапређење комуналних, спортско-рекреативних и других дјелатности које доприносе развоју туризма, као и услове за организовање туристичко-информативне и пропагандне дјелатности и
2) обезбјеђује услове за развој и унапређење угоститељства, занатства и домаће радиности и трговине и прописује радно вријеме и друге услове њиховог рада и пословања којима се остварују захтјеви грађана у оквиру тих дјелатности.
Члан 29.
Јединица локалне самоуправе у области заштите природних добара и животне средине има сљедеће надлежности:
1) усваја основе заштите, коришћења и уређења пољопривредног земљишта и стара се о њиховом спровођењу,
2) одређује ерозивна подручја и прописује противерозивне мјере,
3) одређује услове и начине коришћења пашњака и њиховог привођења другој култури, (брисати)
4) обезбјеђује услове коришћења и начин управљања природним језерима, изворима, јавним бунарима и јавним чесмама и стара се о њиховој заштити, те ствара опште услове за очување чистоће обала ријека и језера на овом подручју,
5) обезбјеђује опште услове и начине изградње и одржавања водовода у сеоским насељима, њихово коришћење и утврђује санитарно-техничке услове за испуштање отпадних вода,
6) одређује водопривредне услове, издаје водопривредне сагласности и водопривредне дозволе за објекте и радове одређене законом,
7) обезбјеђује услове за очување, коришћење и унапређење подручја са природним љековитим својствима и управља подручјима са природним љековитим својствима на којима је успостављен посебан режим заштите,
8) прописује граничне вриједности емисије за поједине штетне и опасне материје у случајевима утврђеним законом,
9) објављује податке о стању квалитета ваздуха,
10) стара се о побољшању квалитета ваздуха и санацији за подручја са угроженим квалитетом ваздуха и предузима одговарајуће мјере,
11) предузима мјере за заштиту од буке и обезбјеђује њено систематско мјерење,
12) обезбјеђује очување природних вриједности на свом подручју и доноси акта о стављању под заштиту одређеног природног добра,
13) одређује и обезбјеђује одређене услове за држање и заштиту домаћих животиња и утврђује мјере за њихово организовано и нешкодљиво уклањање, обезбјеђује услове карантина за животиње у унутрашњем промету,
14) одређује испуњеност услова за обављање одређених послова на евиденцији о квалитету стоке, одабраним мушким приплодним грлима, прописује услове и начине држања пчела и постављања пчелињака, одређује подручја за селекцију пчела и (брисати)
15) друге послове на унапређењу сточарства. (брисати)
16) издавање пољопривредне сагласности за промјену намјене пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе,
17) спровођење поступка давања на коришћење пашњака у својини Републике Српске,
18) спровођење поступка давања у закуп пољопривредног земљишта у својини Републике Српске уз сагласност надлежног министарства
19) давање у закуп непокретности које су у складу са Законом о пољопривредним задругама пренесене на јединице локалне самоуправе и
20) успостављање и вођење катастра пчелиње паше и фенолошке карте.
Члан 30.
(1) Јединица локалне самоуправе у оквиру својих надлежности обезбјеђује остваривање, заштиту и унапређивање људских права и слобода грађана и индивидуалних и колективних права припадника националних мањина у складу са законом.
(2) Јединица локалне самоуправе подстиче активности и пружа помоћ удружењима грађана чија дјелатност је од интереса за јединицу локалне самоуправе.
(3) Јединица локалне самоуправе у оквиру својих надлежности обезбјеђује, подстиче и унапређује равноправност полова и остваривање једнаких могућности.
Члан 31.
(1) Јединица локалне самоуправе организује службу за пружање правне помоћи грађанима на свом подручју.
(2) Организација службе правне помоћи ближе ће се уредити статутом јединице локалне самоуправе (у даљем тексту: статут).
Члан 32.
Јединица локалне самоуправе обезбјеђује простор и услове за рад посланичке канцеларије за све посланике изабране са свог подручја у Народну скупштину и Парламентарну скупштину Босне и Херцеговине.
Члан 33.
Јединица локалне самоуправе обезбјеђује информисање и јавно обавјештавање о питањима од значаја за живот и рад грађана на свом подручју.
Члан 34.
Јединица локалне самоуправе у области заштите грађана и материјалних добара од елементарних и других већих непогода има сљедеће надлежности:
1) усваја процјену могуће угрожености од елементарних и других већих непогода,
2) одређује превентивне мјере за случај непосредне опасности од елементарних и других већих непогода,
3) одређује мјере кад наступи елементарна или друга већа непогода и
4) одређује мјере за ублажавање и отклањање непосредних посљедица од елементарних и других већих непогода.
Члан 35.
Послове самосталног дјелокруга утврђене овим законом јединице локалне самоуправе могу обављати путем заједничких органа или другим видом сарадње, у складу са овим законом.
Члан 36.
(1) Послови републичке управе законом се могу пренијети на јединице локалне самоуправе, у интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба које су од непосредног интереса за живот и рад, а посебно на основу сљедећих услова:
1) природе и садржаја послова,
2) броја становника, територије и финансијског капацитета јединице локалне самоуправе,
3) поштовања принципа супсидијарности и
4) способности јединице локалне самоуправе да послове из свог дјелокруга успјешно извршава.
(2) Преношење послова републичке управе на јединице локалне самоуправе прати додјела финансијских средстава и обезбјеђење других потребних услова за њихово ефикасно извршавање.
ГЛАВА IV
ОРГАНИ ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 37.
Органи јединице локалне самоуправе су:
1) скупштина општине у општини, а скупштина града у граду (у даљем тексту: скупштина) и
2) начелник општине, односно градоначелник.
Члан 38.
(1) Скупштина је представнички орган, орган одлучивања и креирања политике јединице локалне самоуправе.
(2) Надлежности скупштиине, у смислу овог закона, су:
1) доноси статут,
2) доноси одлуке и друга општа акта и даје њихово аутентично тумачење,
3) доноси буџет и завршни рачун буџета,
4) доноси планове и програме развоја јединице локалне самоуправе, план локалног економског развоја, план инвестирања и план капиталних улагања,
5) доноси развојне, просторне и урбанистичке планове и програме,
6) доноси програм уређења грађевинског земљишта,
7) доноси спроведбене планове,
8) доноси одлуке и друга општа акта о обављању функција из области културе, образовања, спорта, здравства, социјалне заштите, информација, занатства, туризма, угоститељства и заштите околине,
9) доноси одлуке о комуналним таксама и другим јавним приходима, када је овлашћена законом,
10) доноси одлуке и друга општа акта у области цивилне заштите у складу са законом и предузима мјере за функционисање цивилне заштите,
11) доноси одлуке о прибављању, управљању и располагању имовином јединице локалне самоуправе,
12) доноси одлуку о одређивању назива улица, тргова и дијелова насељених мјеста,
13) доноси одлуку о проглашењу празника јединице локалне самоуправе,
14) доноси одлуку о употреби симбола јединице локалне самоуправе,
15) доноси одлуку о чланству јединице локалне самоуправе у савезу општина и градова и о удруживању у друге савезе и организације,
16) доноси план коришћења јавних површина,
17) доноси одлуку о проглашењу почасних грађана и уређује права и обавезе из те одлуке,
18) доноси одлуку о наградама и признањима,
19) бира и разрјешава предсједника скупштине, потпредсједника скупштине, замјеника начелника општине, односно градоначелника, секретара скупштине, начелнике одјељења или службе и чланове сталних и повремених радних тијела скупштине, (УСКЛАДИТИ ОДРЕДБУ СА ЗАКОНОМ О РАДНИМ ОДНОСИМА У ЈЛС)
20) образује стручну службу за потребе скупштине и њених радних тијела,
21) оснива Одбор за жалбе јединице локалне самоуправе и разматра извјештај о раду Одбора,
22) покреће иницијативу за територијалну промјену и промјену назива јединице локалне самоуправе и насељеног мјеста,
23) одлучује о задужењу јединице локалне самоуправе,
24) усваја пословник,
25) усваја етички кодекс скупштине,
26) разматра годишњи извјештај о раду начелника општине, односно градоначелника и о истом заузима свој став,
27) одлучује о покретању иницијативе за опозив начелника општине, односно градоначелника у складу са законом којим се уређује избор начелника општине, односно градоначелника,
28) разматра извјештај начелника општине, односно градоначелника, о раду у органима предузећа која обављају комуналне дјелатности,
29) одлучује о располагању капиталом у предузећима која обављају комуналне дјелатности, а који је у својини јединице локалне самоуправе,
30) именује и разрјешава директора и управни одбор установе чији је оснивач или суоснивач јединица локалне самоуправе, у складу са законом,
31) оснива предузећа и установе комуналних и других дјелатности за обављање послова од интереса за јединицу локалне самоуправе и управља истим у складу са законом,
32) расписује јавни зајам и самодопринос,
33) расписује референдум, у складу са законом и
34) врши и друге послове утврђене законом и статутом.
Члан 39.
(1) Скупштину чине одборници који се бирају на период од четири године.
(2) Одборник у скупштини остварује права и дужности одборника и одлучује у скупштини од дана прихватања мандата одборника у складу са изборним прописима.
(3) Број одборника скупштине утврђује се статутом јединице локалне самоуправе, у складу са изборним прописима.
Члан 40.
(1) Одборник своју дужност врши у складу са законом, статутом, пословником о раду и етичким кодексом скупштине.
(2) Одборник за вршење одборничке дужности може да има право на одборничку накнаду (одборнички додатак).
(3) Одборничка накнада утврђује се у висини до 65% просјечне нето плате исплаћене у општинској, доносно градској управи за претходну годину, не укључујући плате функционера, уколико одборник има право на одборничку накнаду (одборнички додатак).
(4) Одлуком скупштине утврђује се право на одборничку накнаду, висина одборничке накнаде, као и случајеви у којима одборнику не припада право на одборничку накнаду.
Члан 41.
(1) Скупштина одлучује о питањима из своје надлежности већином гласова од укупног броја одборника, осим када је другачије прописано законом.
(2) На првој сједници новоизабране скупштине, политички субјекти који имају скупштинску већину обавјештавају предсједавајућег о броју одборника у скупштини који чине ту већину.
(3) Ако се у трајању мандата скупштине промијени скупштинска већина, одборници који чине ту већину дужни су да предсједнику скупштине доставе обавјештење са овјереним потписима одборника који чине већину.
Члан 42.
(1) Предсједник скупштине заступа и представља скупштину, сазива сједнице скупштине и њима предсједава.
(2) Потпредсједник скупштине обавља послове утврђене статутом и пословником скупштине и замјењује предсједника скупштине у случају његове спријечености.
Члан 43.
(1) Прву сједницу новоизабране скупштине сазива предсједник скупштине из претходног сазива, најкасније у року од 30 дана од дана објављивања извјештаја надлежног органа за спровођење избора.
(2) Ако је спријечен предсједник, односно потпредсједник скупштине из претходног сазива, прву сједницу ће сазвати најстарији одборник из претходног сазива.
(3) Ако прву сједницу скупштине не сазове овлашћено лице из става 1. односно става 2. овог члана, сједницу ће сазвати натполовична већина одборника новог сазива.
(4) Првој сједници скупштине до избора предсједника предсједава најстарији одборник новог сазива, коме у раду помажу два најмлађа одборника новог сазива који су чланови радног предсједништва из реда политичких странака које имају највећи број одборника у скупштини.
(5) До избора предсједника скупштине предсједавајући прве сједнице има сва права и дужности предсједника скупштине у погледу сазивања и предсједавања сједници.
Члан 44.
(1) Сједницу скупштине сазива предсједник скупштине по потреби, а најмање једном у два мјесеца.
(2) Предсједник скупштине сазива скупштину по сопственој иницијативи или на захтјев начелника општине, односно градоначелника или 1/3 одборника, у року од 15 дана од дана подношења захтјева.
(3) Ако сједницу скупштине не сазове предсједник скупштине у року из става 2. овог члана, односно потпредсједник скупштине у случају када је предсједник скупштине спријечен да је сазове или одбије да је сазове, скупштину сазива подносилац захтјева у року од осам дана од истека рока из става 2. овог члана.
(4) У случају из става 3. овог члана сједници скупштине предсједава одборник којег одреди скупштина, ако је предсједник, односно потпредсједник скупштине спријечен или одбије да предсједава сједници.
(5) Након истека рока из ст. 2. и 3. овог члана сједницу скупштине може сазвати, на образложени захтјев најмање 1/3 одборника министар управе и локалне самоуправе (у даљем тексту: министар).
(6) У случају из става 5. овог члана сједници скупштине предсједава одборник којег одреди министар.
(7) Сједница скупштине сазвана у складу са одредбама ст. 2, 3. и 5. oвог члана мора се одржати у року од 15 дана од дана сазивања.
(8) Сједница сазвана супротно одредбама овог члана сматра се незаконитом, а донесени акти ништавим.
Члан 45.
(1) У случају престанка мандата функционера јединице локалне самоуправе врши се примопредаја дужности између функционера.
(2) Примопредаја дужности, службених аката и службеног печата између функционера који предаје дужност и новоизабраног функционера који прима дужност у органу јединице локалне самоуправе врши се у службеним просторијама у којима функционер предаје, односно преузима дужност.
(3) Примопредаја дужности подразумијева подношење:
1) извјештаја о обављању послова из дјелокруга органа,
2) финансијског извјештаја и извјештаја о преузетим, а неизмиреним и неизвршеним обавезама,
3) извјештаја о предметима и пројектима у току и
4) предају затечених службених аката, печата и других списа и извјештаја од значаја за рад органа.
(4) Одредбе о примопредаји дужности примјењују се и у случајевима примопредаје дужности, службених аката и службеног печата између именованих, односно постављених лица у јавним предузећима, јавним установама и другим организацијама чији је оснивач јединица локалне самоуправе, као и између организација које престају са радом и новооснованих организација и служби јединице локалне самоуправе.
Члан 46.
(1) Примопредаја дужности обавиће се најкасније у року од осам дана од дана доношења рјешења о избору, именовању или постављењу.
(2) Примопредаја дужности након спроведених избора за органе јединице локалне самоуправе обaвиће се најкасније у року од осам дана од дана потврде мандата органа надлежног за спровођење избора за начелника општине, односно градоначелника, а за остале функционере јединице локалне самоуправе у року од 15 дана од дана конституисања скупштине.
(3) Скупштина се сматра конституисаном избором предсједника скупштине.
Члан 47.
(1) Примопредаја дужности врши се у присуству Комисије за примопредају дужности (у даљем тексту: Комисија).
(2) Скупштина именује Комисију на период од четири године, са могућношћу поновног именовања.
(3) Комисија има три члана од којих је један члан предсједник Комисије.
(4) Чланови Комисије имају замјенике.
(5) Када се примопредаја дужности врши између начелника општине, односно градоначелника, Комисија се именује из реда запослених у општинској, односно градској управи.
(6) Када се примопредаја дужности врши између предсједника скупштине, Комисију чине одборници у скупштини.
(7) Када се примопредаја дужности врши између лица из члана 45. став 4. овог закона, два члана Комисије су из реда одборника у скупштини, а један члан је из реда запослених у јавном предузећу, јавној установи или другој организацији чији је оснивач јединица локалне самоуправе.
(8) Секретар скупштине, односно јавног предузећа, јавне установе или друге организације у којој се врши примопредаја дужности присуствује примопредаји и за потребе Комисије сачињава записник.
(9) Уколико скупштина, односно јавно предузеће, јавна установа или друга организација нема секретара, записник сачињава предсједник Комисије.
Члан 48.
Записник о примопредаји дужности треба да садржи:
1) мјесто, датум и правни основ примопредаје дужности,
2) лично име и функцију лица које предаје дужност и лица које прима дужност,
3) лична имена лица која присуствују примопредаји дужности,
4) правни акт (број и датум) којим је формирана Комисија,
5) попис и опште податке о службеним актима који су предмет примопредаје дужности, по годинама, врсти, количини и стању тих аката,
6) број службених печата који су предмет примопредаје,
7) лична имена чланова Комисије који потписују записник,
8) напомене у вези предмета примопредаје и
9) потписе чланова Комисије и потписе свих овлашћених присутних лица.
Члан 49.
У случају да се примопредаја дужности између функционера који предаје дужност и новоизабраног функционера који прима дужност у органу јединице локалне самоуправе не изврши у року из члана 46. овог закона, министар ће у даљем року од три дана донијети наредбу да се примопредаја дужности има извршити у року од 48 часова од дана објављивања наредбе у „Службеном гласнику Републике Српске“ у присуству Комисије, једног представника Министарства управе и локалне самоуправе ( у даљем тексту: Министарство) и предсједника клубова одборника политичких субјеката који чине скупштинску већину.
Члан 50.
(1) Скупштина може за извршење својих задатака оснивати сталне и повремене комисије, одборе и савјете као радна тијела скупштине.
(2) Број чланова сталних радних тијела утврђује се пословником скупштине.
(3) Чланови радних тијела скупштине имају право на накнаду у складу са одлуком скупштине.
Члан 51.
(1) Начин рада, сазивање, утврђивање дневног реда, одлучивање и друга питања значајна за рад скупштине и радних тијела уређују се пословником скупштине.
(2) Сједнице скупштине одржавају се у секуларном амбијенту.
Члан 52.
Функционери јединице локалне самоуправе, у смислу овог закона, су:
1) градоначелник,
2) начелник општине,
3) замјеник градоначелника,
4) замјеник начелника општине,
5) предсједник скупштине града,
6) предсједник скупштине општине,
7) потпредсједник скупштине града и
8) потпредсједник скупштине општине.
Члан 53.
Плате и друга права функционерима јединице локалне самоуправе утврђују се одлуком скупштине у складу са законом који уређује статус функционера јединице локалне самоуправе.
Члан 54.
(1) Извршни орган власти јединице локалне самоуправе је начелник општине у општини, односно градоначелник у граду.
(2) Начелник општине, односно градоначелник заступа и представља јединицу локалне самоуправе.
(3) Начелник општине, односно градоначелник руководи општинском, односно градском управом и одговоран је за њен рад.
Члан 55.
(1) Начелник општине, односно градоначелник има замјеника, који му помаже у вршењу дужности.
(2) Замјеника начелника, односно градоначелника бира скупштина, на приједлог начелника, односно градоначелника у поступку предвиђеном за избор предсједника скупштине, утврђен статутом и пословником скупштине.
(3) Мандат замјеника начелника, односно градоначелника траје до краја мандата начелника општине, односно градоначелника, односно скупштине.
(4) Поступак избора, опозива и разрјешења замјеника начелника општине, односно градоначелника регулише се статутом.
(5) Замјеник начелника општине, односно градоначелника, извршава дужности које му повјери начелник општине, односно градоначелник.
(6) Замјеник начелника општине, односно градоначелника замјењује начелника општине, односно градоначелника и дјелује у његово име када је он одсутан или спријечен у извршавању својих дужности.
(7) У случају престанка мандата начелника општине, односно градоначелника прије истека времена на које је изабран у складу са изборним прописима, замјеник обавља његову дужност до избора новог начелника општине, односно градоначелника.
(8) Уколико замјеник начелника општине, односно градоначелника у случају из става 7. овог члана из било којих разлога буде спријечен да обавља дужност начелника општине, односно градоначелника, или ако јединица локалне самоуправе нема замјеника начелника општине, односно градоначелника скупштина ће изабрати вршиоца дужности замјеника начелника, односно градоначелника, до избора начелника општине, односно градоначелника у складу са статутом и пословником скупштине.
Члан 56.
(1) Начелника општине, односно градоначелника бирају грађани на општим непосредним изборима за период од четири године у складу са изборним прописима.
(2) Разрјешење прије истека мандата и опозив начелника општине, односно градоначелника спроводи се у складу са изборним прописима.
(3) У случају оставке и трајне спријечености начелника општине, односно градоначелника да обавља функцију, а преостало је више од годину дана мандата, расписују се избори у року од 60 дана.
Члан 57.
Надлежности начелника општине, односно градоначелника су:
1) предлаже статут,
2) предлаже одлуке и друга општа акта скупштини,
3) израђује нацрт и подноси скупштини на усвајање годишњи буџет, годишњи биланс стања, економски план, развојни план, инвестициони програм, просторни и урбанистички план и остале планске и регулаторне документе који се односе на коришћење и управљање земљиштем, укључујући и коришћење јавног земљишта,
4) обавјештава скупштину о свим питањима из надлежности јединице локалне самоуправе, њених права и обавеза,
5) спроводи локалну политику у складу са одлукама скупштине, извршава локални буџет и обезбјеђује примјену одлука и других аката скупштине,
6) извршава законе и друге прописе Републике, општине и града чије је извршење повјерено јединици локалне самоуправе,
7) доноси одлуку о оснивању општинске, односно градске управе,
8) доноси правилник о организацији и систематизацији радних мјеста општинске, односно градске управе,
9) доноси план цивилне заштите јединице локалне самоуправе и обезбјеђује његову реализацију,
10) реализује сарадњу јединице локалне самоуправе са другим јединицама локалне самоуправе, међународним и другим организацијама, у складу са одлукама и закључцима скупштине и њених одговарајућих радних тијела,
11) даје сагласност на статуте и друга општа акта предузећа и установа чији је оснивач општина, односно град,
12) подноси извјештај скупштини о раду у органима предузећа која обављају комуналне дјелатности,
13) подноси извјештај скупштини о свом раду и раду општинске, односно градске управе,
14) покреће иницијативу да се до одлуке надлежног суда обустави од извршења пропис скупштине, општи или појединачни акт, ако сматра да је супротан Уставу и закону,
15) закључује уговоре у име јединице локалне самоуправе, у складу са актима скупштине,
16) рјешава у другом степену по жалби на првостепена рјешења, уколико за рјешавање нису надлежни републички органи,
17) одговоран је за законитост свих аката које предлаже скупштини,
18) доноси одлуке о располагању новчаним средствима на начин утврђен статутом и
19) обавља друге послове утврђене законом и статутом јединице локалне самоуправе.
Члан 58.
Начелник општине, односно градоначелник има слободу да самостално утврди структуру и унутрашњу организацију општинске, односно градске управе у законом утврђеним општим границама.
Члан 59.
(1) Послови општинске, односно градске управе су:
1) извршавање и спровођење прописа скупштине и начелника општине, односно градоначелника,
2) припремање нацрта одлука и других аката које доноси скупштина општине и начелник општине, односно градоначелник,
3) извршавање и спровођење закона и других прописа и обезбјеђење вршења послова чије је извршење повјерено јединици локалне самоуправе и
4) вршење стручних и других послова које јој повјери скупштина и начелник општине, односно градоначелник.
(2) Организација рада општинске, односно градске управе заснива се на принципима економичности, ефикасности, дјелотворности и јавности рада органа јединице локалне самоуправе у извршавању њихових надлежности.
Члан 60.
(1) Општинска, односно градска управа у организационом смислу организује се по одјељењима и службама.
(2) У зависности од обима и врсте послова у одјељењима и службама могу се формирати одсјеци.
(3) Изузетно од става 2. овог члана одсјек се може формирати као самостална организациона јединица уколико специфичност послова то захтијева.
(4) Општинска управа која има до 10 запослених не може организовати одјељења и службе.
Члан 61.
Приликом доношења правилника о организацији и систематизацији радних мјеста општинске, односно градске управе полази се од њеног дјелокруга утврђеног законом, другим прописима и сљедећих начела:
1) обједињавање истих или сличних, односно међусобно повезаних послова у одговарајуће унутрашње организационе јединице,
2) законитог и благовременог одлучивања о правима и обавезама и на закону заснованим правним интересима физичких и правних лица,
3) стручног и рационалног обављања послова и остваривања одговорности запослених, постављених и именованих лица и
4) ефикасног руковођења унутрашњим организационим јединицама и сталног надзора над обављањем послова.
Члан 62.
(1) Јединице локалне самоуправе међусобно сарађују у организацији и извршавању послова из самосталног дјелокруга, а нарочито у извршавању пренесених послова републичке управе.
(2) Сарадња из става 1. овог члана се остварује:
1) размјеном информација и координацијом о свим питањима која су од значаја за ефикасност рада општинске, односно градске управе и
2) закључењем споразума, односно уговора којим се општинска, односно градска управа под одређеним условима овлашћује да извршава послове на подручју друге јединице локалне самоуправе, а изузетно формирањем заједничке општинске, односно градске управе за подручје више јединица локалне самоуправе.
Члан 63.
Број становника на подручју јединице локалне самоураве према резултатима задњег пописа становништва је критеријум на основу којег се утврђује максималан број запослених у општинској, односно градској управи.
Члан 64.
(1) Максималан број запослених на неодређено вријеме у општинској, односно градској управи не може бити већи од три запослена на 1000 становника на подручју јединице локалне самоураве према задњим резултатима пописа становништва.
(2) Запослени из става 1. овог члана су службеници и намјештеници у смислу закона којим се уређује радно-правни статус запослених у органима јединица локалне самоуправе, не укључујући функционере јединице локалне самоуправе.
Члан 65.
Максималан број запослених на неодређено вријеме у општинској, односно градској управи која на свом подручју према попису становништва има мање од 1000 становника не може бити већи од пет запослених.
Члан 66.
Укупан број запослених на одређено вријеме и лица ангажованих по другим основима у општинској, односно градској управи не може бити већи од 10% запослених на неодређено вријеме.
ГЛАВА V
МЕЂУСОБНИ ОДНОСИ СКУПШТИНЕ И НАЧЕЛНИКА, ОДНОСНО
ГРАДОНАЧЕЛНИКА
Члан 67.
Међусобни односи скупштине и начелника општине, односно градоначелника заснивају се на принципима међусобног уважавања и сарадње, уз појединачну одговорност за остваривање властитих надлежности и заједничку одговорност за функционисање јединица локалне самоуправе.
Члан 68.
(1) Начелник општине, односно градоначелник дужан је да редовно информише скупштину о остваривању политике јединице локалне самоуправе, да одговара на одборничка питања и иницијативе на начин и у роковима утврђеним статутом и пословником скуштине.
(2) Скупштина је дужна размотрити приједлоге аката, односно извјештаја и информација које поднесе начелник општине, односно градоначелник и о њима се изјаснити у роковима утврђеним статустом и пословником скупштине.
(3) У случају да начелник општине, односно градоначелник не поднесе скупштини на разматрање приједлоге аката, односно извјештаја и информација из става 2. овог члана, овлаштени предлагач је сваки одборник у скупштини или радно тијело скупштине.
ГЛАВА VI
ИМОВИНА И ФИНАНСИРАЊЕ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 69.
(1) Све покретне и непокретне ствари и имовинска права које припадају јединици локалне самоуправе чине њезину имовину.
(2) Јединица локалне самоуправе мора управљати, користити се и располагати својом имовином у складу са законом, пажњом доброг домаћина, а у интересу локалног становништва.
Члан 70.
(1) Финансијски ресурси јединица локалне самоуправе су сразмјерни њиховим надлежностима које су им додијељене законом, а сваки пренос нових функција праћен је обезбјеђењем финансијских средстава потребних за њихово ефикасно извршавање.
(2) Јединице локалне самоуправе консултују се на одговарајући начин о свим питањима која се односе на обезбјеђење и расподјелу средстава, као и о свим измјенама закона које могу утицати на финансијско стање у јединицама локалне самоуправе.
(3) Буџет јединице локалне самоуправе приоритетно усмјерава расположиве ресурсе на покривање трошкова обавезних функција.
Члан 71.
Приходи локалне самоуправе укључују:
1) локалне порезе:
2) локалне таксе:
3) локалне накнаде:
4) приходе од имовине:
Члан 72.
(1) Властити извори прихода локалне самоуправе утврђују се законом.
(2) Јединице локалне самоуправе имају право на довољне властите финансијске ресурсе, којим органи јединице локалне самоуправе могу слободно располагати у оквиру своје надлежности, у складу са законом.
(3) Један дио финансијских ресурса јединице локалне самоуправе остварују од локалних пореза и такса чију стопу имају право утврдити у оквиру закона.
(4) Сва средства из властитих извора прихода јединице локалне самоуправе припадају буџету јединице локалне самоуправе.
Члан 73.
(1) Законом се утврђује расподјела средстава између Републике и јединица локалне самоуправе, у складу са степеном развијености јединица локалне самоуправе. Циљ расподјеле је да се допуњавају властити извори финансирања јединица локалне самоуправе, како би се обезбиједило ефикасно извршавање њихових надлежности.
(2) Расподјела средстава из става 1. овог члана је стабилна и таква да се може планирати износ средстава којим органи јединице локалне самоуправе располажу од једне до друге године.
(3) Правила за редистрибуцију средстава из буџета Републике на јединице локалне самоуправе заснивају се на објективним, транспарентним и потврдивим критеријумима које утврди Народна скупштина.
(4) Према критеријумима из претходног става, јединице локалне самоуправе дијеле се на:
1) развијене,
2) средње развијене,
3) неразвијене и
4) изразито неразвијене јединице локалне самоуправе.
(5) Степен развијености јединица локалне самоуправе утврђује Влада, на основу критеријума које утврди Народна скупштина.
(6) Критеријуми за утврђивање степена развијености доносе се сваке три године. Степен развијености јединица локалне самоуправе утврђује се до 30. септембра текуће године за наредну годину.
(7) Република пружа посебну подршку финансијски неразвијеним и изразито неразвијеним јединицама локалне самоуправе, уводећи одговарајуће процедуре уједначења или друге еквиваленте, да би се исправиле посљедице неједнаке дистрибуције потенцијалних извора финансирања и финансијског оптерећења који морају подржавати. Овакве процедуре не умањују дискрециона овлашћења које јединице локалне самоуправе извршавају у оквиру властитих надлежности.
Члан 74.
(1) Средства за финансирање рада органа јединица локалне самоуправе обезбјеђују се у буџету јединице локалне самоуправе.
(2) Приликом утврђивања висине средстава из става 1. овог члана полази се од потребе обезјеђивања потпуног и ефикасног извршавања надлежности и послова органа јединице локалне самоуправе, њихове природе, обима и од других услова утврђених посебним законом.
Члан 75.
Јединице локалне самоуправе имају право да се кредитно задужују у складу са процедурама и у границама утврђеним законом.
Члан 76.
(1) За законито коришћење средстава за зараде запослених, материјалне трошкове, посебне накнаде, набавку и одржавање опреме и средстава за посебне намјене одговоран је начелник општине, односно градоначелник.
(2) Налоге и друге акте за исплату и коришћење средстава из става 1. овог члана потписује начелник општине, односно градоначелник или лице које он овласти.
Члан 77.
(1) Средства за финансирање повјерених послова јединице локалне самоуправе утврђују се у буџету Републике.
(2) Висина средстава из става 1. овог члана утврђује се у зависности од врсте, сложености и обима повјерених послова.
(3) Исплату средстава по овом основу врши Министарство финансија, на основу испостављеног рачуна надлежног органа јединице локалне самоуправе.
Члан 78.
(1) У погледу висине средстава за обављање повјерених послова, у случају спора јединице локалне самоуправе, односно Влада, могу покренути спор пред арбитражом.
(2) Арбитража се формира од једнаког броја представника јединице локалне самоуправе и Владе.
(3) Арбитража утврђује правила по којима ће се водити поступак.
(4) Одлука постигнута арбитражом је коначна и извршна.
(5) Ако се спор не ријеши арбитражом, одлучује надлежни окружни суд у управном спору.
ГЛАВА VII
АКТИ ОРГАНА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 79.
(1) Органи јединице локалне самоуправе у вршењу послова из своје надлежности доносе: статут, пословник, одлуке, правилнике, наредбе, рјешења, упутства, закључке, препоруке и резолуције.
(2) Скупштина доноси статут, пословник, одлуке, рјешења, закључке, препоруке и резолуције.
(3) Начелник општине, односно градоначелник доноси одлуке, правилнике, наредбе, упутства, рјешења и закључке.
Члан 80.
(1) Статут је највиши правни акт јединице локалне самоуправе.
(2) Статутом се уређују послови јединице локалне самоуправе, организација и рад органа јединице локалне самоуправе, акти, финансирање, учешће грађана у локалној самоуправи, сарадња јединице локалне самоуправе са другим јединицама локалне самоуправе, поступак за доношење и промјену статута и друга питања утврђена законом.
Члан 81.
(1) Приједлог за доношење акта из надлежности скупштине могу поднијети начелник општине, односно градоначелник, сваки одборник, радна тијела скупштине и 10% бирача или 1.000 бирача са подручја јединице локалне самоуправе.
(2) Иницијативу за доношење аката из надлежности органа јединице локалне самоуправе могу покренути грађани и удружења грађана, у складу са поступком предвиђеним законом којим је уређена грађанска иницијатива.
Члан 82.
Приједлог за доношење, измјене и допуне статута могу поднијети начелник општине, односно градоначелник, најмање 1/3 одборника скупштине и 20% бирача или 1.500 бирача са подручја јединице локалне самоуправе.
Члан 83.
(1) Одлуке и други општи акти органа јединице локалне самоуправе објављују се у службеном гласилу јединице локалне самоуправе.
(2) Појединачни акти органа јединице локалне самоуправе објављују се у службеном гласилу јединице локалне самоуправе у складу са статутом.
(3) Начелник општине, односно градоначелник достављају Министарству службени гласник у року од 15 дана од дана њиховог објављивања.
ГЛАВА VIII
ЈАВНОСТ РАДА ОРГАНА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 84.
(1) Органи јединице локалне самоуправе обезбјеђују јавност рада редовним давањем информација средствима јавног информисања, редовним одржавањем конференција за штампу, редовним објављивањем података о броју запослених у општинској, односно градској управи по категорији запослених, обезбјеђивањем услова за неометано информисање јавности о извршавању послова из своје надлежности и о свим промјенама организације, дјелокруга послова, распореда радног времена и другим промјенама у организацији и раду општинске, односно градске управе.
(2) Објављивање одређених извјештаја може се ускратити само када је то прописано законом.
(3) Скупштина усваја одлуке о ускраћивању информација у складу са законом.
(4) Органи јединице локалне самоуправе подносе јавности годишње извјештаје у којима се пореде постигнути резултати са планираним програмским циљевима.
Члан 85.
(1) Обавјештења и информације о обављању послова органа јединице локалне самоуправе могу давати начелник општине, односно градоначелник и предсједник скупштине.
(2) Начелник општине, односно градоначелник може за давање одговарајућих информација овластити поједине службенике.
(3) Овлашћени службеници из става 2. овог члана су лично одговорни за тачност и правовременост информација. Неовлашћено давање информација или давање нетачних информација представља тежу повреду службене дужности.
Члан 86.
(1) Начелник општине, односно градоначелник, предсједник скупштине, или овлашћени службеник редовно организују конференције за штампу о питањима извршавања послова у надлежности локалних органа.
(2) Начелник општине, односно градоначелник може одлучити да се у поступку припреме и доношења општег акта објави његов текст у свим фазама доношења путем средстава јавног информисања, као и да се одреди рок за давање писмених примједби на односни текст општег акта.
Члан 87.
Органи јединице локалне самоуправе дужни су свој рад и пословање уредити на начин да физичка и правна лица могу на једноставан и ефикасан начин остваривати своја Уставом загарантована права и законом заштићене интересе, те испуњавати своје дужности.
Члан 88.
(1) Органи јединице локалне самоуправе дужни су омогућити физичким и правним лицима подношење приговора и притужби на рад органа јединица локалне самоуправе, као и на неправилан однос службеника општинске, односно градске управе када им се обраћају ради остваривања својих права и интереса, или извршавања својих дужности.
(2) На поднесене приговоре и притужбе начелник општине, односно градоначелник дужни су физичким и правним лицима дати одговор у року од 30 дана од дана подношења приговора или притужбе.
(3) Приговоре, односно притужбе на рад начелника општине, односно градоначелника разматра скупштина и о њима заузима став.
Члан 89.
(1) Сједнице скупштине, комисија, одбора и савјета су јавне, ако није другачије предвиђено законом.
(2) Сједници скупштине могу присуствовати заинтересовани грађани, на начин и под условима прописаним пословником скупштине.
Члан 90.
(1) На зградама у којима су смјештени органи јединице локалне самоуправе мора бити истакнут назив органа.
(2) На прикладном мјесту у згради мора бити истакнут распоред просторија органа јединице локалне самоуправе.
(3) На улазу у службене просторије морају бити истакнута лична имена службеника и ознака послова које обављају.
ГЛАВА IX
АДМИНИСТРАТИВНИ НАДЗОР НАД РАДОМ ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 91.
(1) Министарство је надлежно за вршење административног надзора над радом органа јединица локалне самоуправе.
(2) Административни надзор над радом органа јединица локалне самоуправе врши се само у законом утврђеним случајевима.
(3) Административни надзор над радом органа јединица локалне самоуправе не може ограничити њихово право да независно и у складу са законом управљају јавним пословима који спадају у њихове самосталне надлежности.
(4) Надзор над извршењем послова из самосталног дјелокруга органа јединица локалне самоуправе ограничава се на законитост предузетих радњи.
(5) Надзор у односу на законитост и експедитивност донесених одлука може се извршавати у односу на задатке чија је реализација пренесена на органе јединица локалне самоуправе. Републички органи управе могу у оквиру свог дјелокруга вршити надзор над експедитивношћу одлука органа јединица локалне самоуправе.
(6) Интервенција надзорног органа остварује се у обиму који је пропорционалан значају интереса који се њоме намјерава заштитити.
(7) Поступак административног надзора над радом органа јединица локалне самоуправе који није регулисан овим законом врши се у складу са Законом о општем управном поступку.
Члан 92.
Предмет надзора законитости су:
1) општи акти које доноси скупштина,
2) нормативни акти начелника општине, односно градоначелника,
3) одлуке које се односе на располагање некретнинама у својини јединице локалне самоуправе,
4) одлуке о финансијској обавези од 10.000 КМ или више и
5) акти донесени у поступку спровођења повјерених послова републичке управе.
Члан 93.
(1) Скупштина може тражити од Министарства да контролише законитост аката које доноси начелник општине, односно градоначелник.
(2) Начелник општине, односно градоначелник може тражити од Министарства да контролише законитост неког акта који донесе скупштина.
(3) Захтјев се подноси у року од 30 дана од дана доношења оспореног акта. Орган који подноси захтјев указује на законске основе на основу којих се оспорава акт.
(4) Министарство, у року од 30 дана од подношења захтјева, поступа у складу са чланом 91. овог закона.
Члан 94.
(1) Правно или физичко лице које сматра да су његова права или правни интереси повријеђени актом органа јединице локалне самоуправе може тражити да Министарство обави надзор над законитошћу односног акта.
(2) Захтјев се подноси у року од 30 дана од дана сазнања о оспореном акту, односно најкасније у року од годину дана од дана ступања на снагу оспореног акта.
(3) Министарство, у року од 30 дана од подношења захтјева, поступа у складу са чланом 91. овог закона.
Члан 95.
(1) Ако Министарство након спроведеног поступка надзора утврди да је акт органа јединице локалне самоуправе у супротности са законом, или статутом, или другим општим актом, обавијестиће доносиоца акта о разлозима због којих је акт супротан закону, или статуту, или другом општем акту и затражити да орган измијени, укине или поништи оспорени акт.
(2) Орган јединице локалне самоуправе дужан је да измијени, укине или поништи оспорени акт у року од 30 дана од дана пријема обавјештења из става 1. овог члана.
(3) Уколико орган јединице локалне самоуправе одбије да поступи по захтјеву из става 1. овог члана или не донесе одлуку о захтјеву, дужан је да о томе достави образложено обавјештење Министарству у року од три дана од истека рока из става 2. овог члана.
(4) Министарство ће покренути поступак пред надлежним судом против акта органа јединице локалне самоуправе у року од 30 дана од дана пријема обавјештења из става 3. овог члана, као и у случају да орган јединице локалне самоуправе не достави обавјештење.
Члан 96.
(1) Влада ће до одлуке суда, поред аката из члана 92. овог закона, обуставити од извршења и сваки пропис, општи или појединачни акт органа јединице локалне самоуправе за које сматра да су противуставни или противзаконити или озбиљно угрожавају јавни интерес или представљају ризик од наношења непоправљиве штете.
(2) Одлуку из става 1. овог члана доноси Влада на приједлог Министарства у року од 15 дана од дана достављања приједлога.
(3) Одлука Владе из става 1. овог члана објављује се у “Службеном гласнику Републике Српске”.
(4) Влада ће покренути поступак пред надлежним судом у року од осам дана од дана ступања на снагу одлуке о обустављању од извршења.
Члан 97.
Министарство даје иницијативу за оцјену уставности и законитости статута или другог општег акта органа јединице локалне самоуправе пред Уставним судом ако сматра да тај акт није у сагласности са Уставом и законом.
Члан 98.
(1) Републички органи који су надлежни за вршење надзора над експедитивношћу аката које донесу органи јединице локалне самоуправе у оквиру овлашћења у вршењу повјерених послова имају право тражити, у року од 15 дана од сазнања за оспорени акт, да органи јединица локалне самоуправе измијене, укину или пониште оспорени акт на основу уважавања експедитивности.
(2) Ако органи јединица локалне самоуправе не поступе у складу са захтјевом из става 1. овог члана, републички органи, надлежни за вршење надзора над експедитивношћу, усвојиће односни акт умјесто органа јединица локалне самоуправе.
(3) Орган који врши надзор ће обавијестити органе јединице локалне самоуправе о одлуци коју донесе у року од осам дана од дана доношења одлуке.
(4) Ако орган јединице локалне самоуправе сматра да је одлука коју је донио орган у вршењу надзора незаконита, има право да код надлежног суда против исте одлуке покрене управни спор у року од 30 дана од пријема обавјештења о донијетој одлуци. Орган јединице локалне самоуправе ће обавијестити орган који врши надзор да је покренуо управни спор код надлежног суда.
(5) Уколико орган јединице локалне самоуправе сматра да усвајање акта од стране органа који врши надзор може довести до наношења непоправљиве штете, може затражити од надлежног суда да обустави од извршења наведени акт или да донесе неке друге административне мјере. Орган јединице локалне самоуправе ће обавијестити орган који врши надзор о свом захтјеву за доношење привремених административних мјера.
(6) Суд доноси одлуку о обустављању од извршења оспореног акта, односно доноси друге привремене администативне мјере у року од осам дана од подношења захтјева и након разматрања аргумената свих заинтересованих страна.
Члан 99.
(1) Орган јединице локалне самоуправе доставља органу који врши надзор, у року од 10 дана од подношења захтјева, копије свих докумената и све друге информације које се односе на оспорени акт.
(2) Начелник општине, односно градоначелник и секретар скупштине су надлежни за достављање докумената и информација надлежним органима.
(3) Орган јединице локалне самоуправе дужан је допустити вршење надзора у службеним просторијама, ставити на увид тражену документацију и дати сва потребна објашњења на постављена питања органу који врши надзор.
(4) Републички орган који врши надзор не може давати директне инструкције службеницима општинске, односно градске упаве.
Члан 100.
(1) У случају да орган јединице локалне самоуправе дуже вријеме не извршава своје надлежности у складу са законом и тиме угрожава остваривање основних права грађана, Министарство ће упозорити надлежни орган јединице локалне самоуправе и затражити предузимање одговарајућих мјера.
(2) Ако орган јединице локалне самоуправе не предузме одговарајуће мјере у року од осам дана од дана упозорења, Министарство ће поднијети тужбу надлежном суду, који ће у року од осам дана изрећи одговарајуће привремене мјере којима ће се обезбиједити извршавање оспорених надлежности након разматрања аргумената свих заинтересованих страна.
(3) Орган јединице локалне самоуправе може оспорити радње Министарства из ст. 1. и 2. овог члана и жалити се на одлуку надлежног суда о привременим административним мјерама, а жалба не одлаже извршење.
(4) Органи јединице локалне самоуправе одговорни су за хитно и потпуно спровођење привремене мјере и судске одлуке које суд донесе у оквиру своје надлежности.
Члан 101.
Министарство ће и у случају да се рад органа јединице локалне самоуправе не одвија у складу са законом, статутом, пословником и другим актима јединице локалне самоуправе предузети мјере из члана 100. овог закона.
ГЛАВА X
ОБЛИЦИ НЕПОСРЕДНОГ УЧЕШЋА ГРАЂАНА У ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ
Члан 102.
У интересу локалног становништва, јединице локалне самоуправе развијају одговарајуће облике непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи који нису изричито забрањени законом.
Члан 103.
Облици непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи су:
1) референдум,
2) збор грађана,
3) грађанска иницијатива,
4) мјесна заједница,
5) сати грађана у скупштинама и
6) други облици који нису забрањени законом.
Члан 104.
Грађани непосредно учествујући у локалној самоуправи одлучују о:
1) изградњи комуналних објеката, начину обезбјеђивања финансијских средстава за изградњу тих објеката, као и о начину коришћења и управљања тим објектима,
2) покретању иницијативе за доношење и измјену прописа и општих аката из надлежности јединице локалне самоуправе,
3) упућивању препорука и приговора на рад органа јединице локалне самоуправе,
4) покретању иницијативе за издвајање и припајање насељених мјеста из састава општине, односно града, у складу са законом,
5) као и о другим питањима утврђеним статутом јединице локалне самоуправе.
Члан 105.
Грађани се изјашњавају на референдуму у складу са законом и статутом јединице локалне самоуправе.
Члан 106.
(1) Збор грађана може сазвати начелник општине, односно градоначелник, предсједник скупштине, предсједник савјета мјесне заједнице и сваки одборник на подручју мјесне заједнице на којој има пребивалиште.
(2) Сазивање и начин рада збора грађана регулише се посебном одлуком скупштине.
(3) Предсједник савјета мјесне заједнице дужан је сазвати збор грађана на писани захтјев најмање 50 бирача.
Члан 107.
(1) Грађани јединице локалне самоуправе покрећу иницијативу за:
1) доношење или промјену статута,
2) доношење или промјену акта којим се уређује одређено питање из самосталног дјелокруга и
3) расписивање референдума.
(2) Скупштина је дужна да у року од 60 дана од дана добијања иницијативе из става 1. т. 1) до 3) овог члана обави расправу и грађанима достави образложен одговор.
Члан 108.
(1) Скупштина има дужност да размотри сваку иницијативу коју добије, под условом да је покренута на начин и у облику прописаним законом. Иницијатива мора садржавати одређени број потписа грађана. Број потписа ће се утврдити статутом, али не може бити мањи од 5% или 500 бирача нити већи од 7% или 700 бирача, од укупног броја гласача.
(2) Органи јединице локалне самоуправе обезбјеђују јавну расправу о нацрту статута, нацрту одлука о буџету и о другим актима утврђеним законом и статутом.
Члан 109.
Поступак и начин непосредног изјашњавања грађана утврђује се законом и статутом.
Члан 110.
(1) Подручје јединице локалне самоуправе дијели се на мјесне заједнице ако је то засновано на просторним, историјским, привредним или културним разлозима и ако је то у интересу становника јединице локалне самоуправе.
(2) Иницијативу за оснивање мјесне заједнице могу поднијети најмање 10% грађана који имају пребивалиште на подручју насељеног мјеста, односно насељених мјеста за која се предлаже оснивање нове мјесне заједнице, или најмање 1/3 одборника скупштине, или начелник општине, односно градоначелник.
(3) Мјесна заједница формира се за дио насељеног мјеста, односно за подручје једног или више међусобно повезаних насељених мјеста.
Члан 111.
(1) Мјесна заједница се формира одлуком скупштине.
(2) Одлуком из става 1. овог члана утврђују се: назив, подручје, послови које врши мјесна заједница и друга питања од значаја за рад мјесне заједнице.
(3) Мјесна заједница нема својство правног лица.
Члан 112.
(1) Мјесна заједница има Савјет мјесне заједнице (у даљем тексту: Савјет).
(2) Савјет има предсједника, кога бирају чланови Савјета натполовичном већином гласова од укупног броја чланова.
(3) Мандат чланова Савјета траје четири године.
(4) Предсједник и чланови Савјета могу бити разријешени дужности и прије истека мандата у складу са одредбама статута јединице локалне самоуправе.
Члан 113.
Избори за Савјет спроводе се у складу са одредбама Изборног закона Републике Српске и упутства које доноси Републичка изборна комисија.
Члан 114.
(1) Статутом се прописују организација, начин рада и финансирање мјесне заједнице.
(2) Јединица локалне самоуправе буџетом утврђује посебна средства за финансирање мјесне заједнице.
(3) Средства за потребе мјесних заједница могу се обезбјеђивати и из средстава самодоприноса, донација, поклона и личног учешћа грађана мјесне заједнице.
(4) Регистар мјесних заједница води општинска, односно градска управа.
(5) Административне и стручне послове за мјесне заједнице обавља општинска, односно градска управа.
Члан 115.
У мјесној заједници своје потребе и интересе грађани задовољавају и остварују:
1) покретањем иницијатива и учешћем у јавној расправи приликом припреме и доношења просторних и урбанистичких планова јединице локалне самоуправе за подручје мјесне заједнице,
2) покретањем иницијатива, давањем мишљења и учешћем у изградњи комуналних објеката и објеката у општој употреби,
3) покретањем иницијативе и учешћем у јавним расправама о активностима које су у вези са развојем привреде и друштвених дјелатности,
4) прикупљањем и достављањем органима јединице локалне самоуправе, јавним предузећима и установама представке и притужбе на њихов рад, као и иницијативе и приједлоге грађана за рјешавање питања од њиховог заједничког интереса,
5) учешћем у обезбјеђивању просторних, финансијских и организационих услова за спорт и рекреацију,
6) организовањем разних облика хуманитарне помоћи на свом подручју,
7) заштитом од елементарних непогода и организовањем, отклањањем или ублажавањем посљедица од елементарних непогода,
8) сарадњом са удружењима грађана о питањима која су од интереса за грађане мјесне заједнице и
9) обављањем послова које им повјере органи јединице локалне самоуправе.
Члан 116.
Надзор над радом Савјета врши надлежно радно тијело скупштине у складу са статутом и пословником
ГЛАВА XI
САРАДЊА ЈЕДИНИЦА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 117.
(1) Јединице локалне самоуправе имају право да у обављању својих дужности међусобно сарађују, ради извршавања послова од заједничког интереса.
(2) Сарадња јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: сарадња), у смислу овог закона, јесте сарадња која се успоставља између двије или више јединица локалне самоуправе, ради ефикаснијег и економичнијег вршења послова из њихових надлежности, утврђених законом, а у циљу подстицања њиховог развоја и остваривања заједничких интереса.
(3) Под сарадњом се подразумијева и вршење одређених послова из надлежности јединице локалне самоуправе од друге јединице локалне самоуправе за рачун једне или више јединица локалне самоуправе, на основу закљученог споразума.
Члан 118.
(1) Јединице локалне самоуправе добровољно успостављају различите облике сарадње утврђене овим законом ради извршавања послова од заједничког интереса, остваривања заједничких циљева развоја, а у интересу грађана и привредних субјеката на њиховом подручју.
(2) Сарадња се заснива на споразумној подјели улога и одговорности између јединица локалне самоуправе, удруживању људских и материјално-финансијских ресурса за потребе сарадње, а ради побољшања ефикасности и економичности у остваривању њихових надлежности и подизања нивоа квалитета услуга које пружају грађанима.
(3) Јединице локалне самоуправе које остварују сарадњу у складу са овим законом одговорне су појединачно и заједно за законитост рада и пословања који произлазе из успостављене сарадње, у складу са законом и закљученим споразумом.
Члан 119.
(1) Приједлог за успостављање сарадње могу поднијети начелник општине, односно градоначелник или 1/3 одборника у скупштини, као и грађани и удружења грађана, у форми грађанске иницијативе, привредни субјекти, јавне установе и јавна предузећа у складу са законом и статутом.
(2) Приједлог из става 1. овог члана подноси се скупштини у писаној форми са образложењем циљева и облика сарадње, очекиване користи за јединицу локалне самоуправе, потребним финансијским и другим средствима за реализацију сарадње, као и друге податке и информације од значаја за успостављање сарадње.
(3) Приједлог разматра скупштина у року од 30 дана од дана пријема, а у поступку разматрања прибавља се мишљење начелника општине, односно градоначелника, уколико он није подносилац приједлога.
(4) Скупштина доноси одлуку о поднесеном приједлогу и о томе обавјештава подносиоца приједлога, на начин и у року утврђеном статутом и пословником.
(5) Ако скупштина прихвати приједлог за успостављање сарадње, онда се утврђује приједлог одлуке за успостављање сарадње и достаља се јединицама локалне самоуправе са којима се предлаже успостављање сарадње.
Члан 120.
(1) Скупштина, односно скупштине којима је достављен приједлог за успостављање сарадње, о приједлогу доноси одлуку у року од 90 дана од дана достављања приједлога.
(2) О приједлогу из става 1. овог члана мишљење даје начелник општине, односно градоначелник или други извршни орган јединице локалне самоуправе којем је приједлог достављен.
Члан 121.
(1) Скупштина, односно скупштине које прихвате приједлог за успостављање сарадње формирају заједничку комисију, која израђује приједлог споразума за успостављање сарадње и приједлоге аката, посредством којих ће се сарадња остварити.
(2) Комисија из става 1. овог члана има једнак број представника сваке јединице локалне самоуправе које успостављају сарадњу.
Члан 122.
(1) Сарадња, ако овим законом није другачије прописано, успоставља се на основу одлуке скупштине и споразума о успостављању сарадње.
(2) Споразум о успостављању сарадње обавезно садржи:
1) стране у споразуму,
2) предмет споразума, циљ и период за који се споразум закључује,
3) права, обавезе и одговорности сваке стране у споразуму,
4) облик сарадње,
5) потребна финансијска средства,
6) формирање координационог тијела и надзор,
7) поступак за рјешавање евентуалних спорова, услови за отказивање, односно раскид споразума и
8) остале одредбе које су договориле стране у споразуму, у складу са законом.
Члан 123.
(1) Нацрт споразума о успостављању сарадње са образложењем циљева сарадње, очекиване користи за јединицу локалне самоуправе и потребним финансијским и другим средствима за реализацију сарадње, као и друге податке и информације од значаја за успостављање сарадње начелник општине, односно градоначелник доставља Министарству и министарству надлежном за област сарадње која је предмет споразума, ради давања мишљења.
(2) Ако се споразумом успоставља прекогранична, односно међународна сарадња, нацрт споразума из става 1. овог члана доставља се и министарству надлежном за економске односе и регионалну сарадњу ради давања мишљења.
(3) Ако је мишљење Министарства, или министарства надлежног за област сарадње која је предмет споразума, или министарства надлежног за економске односе и регионалну сарадњу негативно, споразум о успостављању сарадње може се закључити само у случају да скупштина да сагласност на нацрт споразума.
Члан 124.
(1) Споразум о успостављању сарадње потписује начелник општине, односно градоначелник на основу претходне сагласности скупштине.
(2) Споразум о успостављању сарадње објављује се у службеном гласилу јединице локалне самоуправе и „Службеном гласнику Републике Српске“.
Члан 125.
(1) Сарадња се остварује:
1) формирањем заједничке радне групе,
2) оснивањем заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва,
3) оснивањем заједничке јавне установе,
4) јавно-приватним партнерством,
5) удруживањем финансијских, материјалних и других средстава, на пројектној основи и
6) вршењем одређених послова јединице локалне самоуправе за другу или више других јединица локалне самоуправе.
(2) Јединице локалне самоуправе могу развијати и друге облике сарадње ради размјене искустава, пружања стручне помоћи, као и друге облике сарадње који доприносе унапређивању функционисања њихових органа и побољшању квалитета живота грађана.
Члан 126.
(1) Двије или више јединица локалне самоуправе могу формирати радне групе за разматрање питања од заједничког интереса из надлежности њихових органа.
(2) О формирању заједничке радне групе за разматрање питања из надлежности извршног органа одлучује начелник општине, односно градоначелник, а за питања из надлежности скупштине, одлучује скупштина.
(3) Заједничка радна група разматра питања и иницира доношење одлука од заједничког интереса за извршавање надлежности органа јединица локалне самоуправе које су формирале радну групу.
(4) Заједничка радна група се формира и за размјену искустава и остваривање стручне сарадње између локалних управа у вршењу њихових надлежности.
Члан 127.
(1) Заједничко јавно предузеће, односно привредно друштво могу да оснују двије или више јединица локалне самоуправе за обављање комуналних и других дјелатности од општег и заједничког интереса у јединицама локалне самоуправе које га оснивају.
(2) Заједничко јавно предузеће, односно привредно друштво оснива се у складу са законом.
(3) Скупштине оснивача заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва разматрају и усвајају уговор о оснивању у истовјетном тексту.
(4) Начелници општина, односно градоначелници потписују уговор о оснивању, који обавезно садржи све елементе утврђене прописима о оснивању јавног предузећа, односно привредног друштва, као и друге елементе од значаја за уређење међусобних права и обавеза оснивача.
Члан 128.
(1) Средства за оснивање заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва обезбјеђују јединице локалне самоуправе – оснивачи, у својим буџетима.
(2) Јединице локалне самоуправе – оснивачи заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва предузимају мјере за обезбјеђење услова за несметано пословање јавног предузећа, односно привредног друштва, у складу са законом и актима о оснивању.
Члан 129.
(1) Уговором о оснивању заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва посебно се уређује:
1) дјелатност, пословно име и сједиште,
2) износ средстава потребних за оснивање и почетак рада и начин њиховог обезбјеђења,
3) облик организовања,
4) начин спровођења одлука органа,
5) одговорност заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва за обавезе у правном промету са трећим лицима,
6) рок за доношење статута и именовање органа заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва и
7) састав и начин избора органа управљања.
(2) Скупштине оснивача заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва посебном одлуком именују лице које ће водити припреме до његовог конституисања, односно лице овлашћено за заступање, у истовјетном тексту.
Члан 130.
Сједиште заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва је у јединици локалне самоуправе која има већи број корисника јавних услуга у односу на другу, односно друге јединице локалне самоуправе – осниваче, осим ако се оснивачи другачије не договоре.
Члан 131.
Потребна средства за оснивање и почетак рада заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва се обезбјеђују у буџетима оснивача у износу пропорционалном броју корисника јавних услуга, осим ако се оснивачи другачије не договоре.
Члан 132.
Лице које ће водити послове до конституисања заједничког јавног предузећа, односно привредног друштва именује скупштина – оснивач на чијем подручју ће бити сједиште јавног предузећа, односно привредног друштва.
Члан 133.
(1) Лице из члана 132. овог закона, односно заједничко јавно предузеће, односно привредно друштво, акте на које јединице локалне самоуправе као оснивачи дају сагласност, доставља надлежним органима јединица локалне самоуправе – оснивачима, истовремено и у истовјетном тексту.
(2) Сагласност оснивача даје се у форми појединачног акта.
(3) Сматра се да сагласност на акте из става 1. овог члана постоји, ако су сагласност дали сви оснивачи.
Члан 134.
(1) Јединице локалне самоуправе могу основати једну или више заједничких јавних установа за обављање дјелатности од јавног интереса и од локалног значаја у области образовања, науке, културе, спорта и физичке културе, развој малих и средњих предузећа, односно развоја јединице локалне самоураве ученичког и студентског стандарда, здравствене заштите, друштвене бриге о дјеци, социјалне заштите, социјалног осигурања, здравствене заштите животиња, здравствене заштите биљака и других друштвених дјелатности.
(2) Средства за оснивање јавне установе обезбјеђују јединице локалне самоуправе – оснивачи, у својим буџетима.
(3) Заједничка јавна установа оснива се по поступку који је утврђен законом којим се уређује систем јавних служби.
Члан 135.
(1) Заједничка јавна установа се оснива одлуком коју доносе скупштине – оснивачи заједничке јавне установе, у истовјетном тексту.
(2) На основу одлуке из става 1. овог члана начелници општина, односно градоначелници закључују споразум којим се уређују међусобна права и обавезе оснивача заједничке јавне установе.
(3) Јединице локалне самоуправе – оснивачи заједничке јавне установе, предузимају мјере утврђене законом за обезбјеђење услова за несметано пословање јавне установе.
Члан 136.
(1) У оквиру сарадње, ради осигурања финансирања изградње, санације, реконструкције, управљања и одржавања инфраструктуре, пружања услуга и изградње објеката у сврху задовољавања јавних потреба на свом подручју, општине могу заједно да ступе у јавно-приватно партнерство, у складу са условима и процедурама утврђеним законом.
(2) Одлуку о покретању поступка за успостављање јавно-приватног партнерства доносе скупштине заинтересованих јединица локалне самоуправе, у истовјетном тексту.
(3) На основу одлуке из става 2. овог члана, јединице локалне самоуправе стичу статус јавног партнера, у смислу одредаба закона којим се уређује јавно-приватно партнерство, уколико одлуком није уређено да ће једна од јединица локалне самоуправе иступати у име и за рачун укључених јединица локалне самоуправе.
(4) Споразум о међусобним правима, обавезама и одговорностима јавних партнера у поступку успостављања јавно-приватног партнерства, закључују начелници општина, односно градоначелници заинтересованих јединица локалне самоуправе, на основу претходне сагласности скупштина.
Члан 137.
(1) Јединице локалне самоуправе могу удруживати финансијска, материјална и друга средства за реализацију заједничких пројеката у вршењу својих надлежности, у складу са овим и другим законима, о чему закључују споразум.
(2) Споразум из става 1. овог члана закључују начелници општина, односно градоначелници који удружују средства, у складу са законом и статутом .
(3) Споразум из става 1. овог члана посебно садржи врсту и висину средстава која се удружују, намјену средстава која се удружују, начин располагања и управљања средствима, начин расподјеле добити и ризика, разлоге и поступак за престанак споразума.
Члан 138.
(1) Једна јединица локалне самоуправе може, на основу споразума, овластити другу јединицу локалне самоуправе за обављање одређених послова из своје надлежности.
(2) У смислу става 1. овог члана, не могу се повјерити послови које, у складу са законом и према природи послова, морају обављати искључиво органи те јединице локалне самоуправе.
(3) Споразумом из става 1. овог члана посебно се утврђују послови, финансирање, одговорности, трајање, услови и поступак за престанак споразума.
(4) Споразум из става 3. овог члана закључују начелници општина, односно градоначелници, на основу претходне сагласности скупштина.
Члан 139.
(1) Јединица локалне самоуправе којој је повјерено обављање послова у смислу члана 138. овог закона, обавља послове из споразума, у име и за рачун јединице локалне самоуправе која јој је послове повјерила.
(2) Јединица локалне самоуправе која је повјерила обављање послова из своје надлежности другој јединици локалне самоуправе, одговорна је за обављање тих послова.
Члан 140.
Jединице локалне самоуправе могу успостављати сарадњу са јединицама локалне самоуправе из Федерације БиХ и Брчко Дистриктом БиХ, кроз: формирање заједничких радних група, удруживање финансијских, материјалних и других средстава за реализацију заједничких пројеката, сарадњу савеза, односно удружења локалних власти и заједничке активности у циљу заштите и спасавања људи и добара и отклањање посљедица од елементарних непогода и других несрећа.
Члан 141.
Jединице локалне самоуправе могу успостављати прекограничну и међународну сарадњу:
1) удруживањем у међународна удружења локалних власти, непосредно или посредством домаће асоцијације локалних власти и
2) успостављањем сарадње са јединицама локалне самоуправе других земаља, у циљу размјене добрих пракси и искустава, те пружања стручне помоћи, који доприносе унапређивању функционисања система локалне самоуправе.
(2) У оквиру прекограничне и међународне сарадње, јединице локалне самоуправе не могу повјеравати законом утврђене надлежности и послове страној јединици локалне самоуправе или другом страном органу власти, нити им могу повјеравати обављање било које извршне или друге функције на својој територији.
(3) Успостављање прекограничне и међународне сарадње врши се на основу споразума.
(4) Јединице локалне самоуправе приликом успостављања прекограничне и међународне сарадње остварују потребну сарадњу са представништвима Републике Српске у иностранству.
Члан 142.
Сарадња се финансира из:
1) буџета јединице локалне самоуправе,
2) донација физичких и правних лица и
3) из других извора утврђених законом.
Члан 143.
(1) Влада може финансијски да подстиче и подржава сарадњу у областима које су од ширег значаја и интереса, односно од интереса за Републику.
(2) Влада, на приједлог Министарства, својим актом одређује области од ширег значаја и интереса, односно од интереса за Републику за која се могу издвојити финансијска средства за подстицање сарадње.
(3) Финансијски подстицај и подршка сарадњи, у смислу става 2. овог члана, врши се у складу са сљедећим основним критеријумима:
1) административни и финансијски капацитети јединица локалне самоуправе за вршење законом утврђених надлежности,
2) очекивана корист од сарадње,
3) број јединица локалне самоуправе које су укључене у сарадњу и
4) претходно обезбијеђена средства из других извора.
Члан 144.
(1) Начин остваривања сарадње, у складу са споразумом о успостављању сарадње, надзиру јединице локалне самоуправе које остварују сарадњу, посредством заједничког координационог тијела које се формира споразумом о успостављању сарадње.
(2) Надзор над сарадњом врше министарства надлежна за област сарадње, која је предмет споразума.
(3) Јединице локалне самоуправе дужне су да за сарадњу која обухвата пројекте који се финансирају из буџета Републике достављају тромјесечне извјештаје о реализацији споразума о сарадњи министарству надлежном за област сарадње.
Члан 145.
(1) Министарство води евиденцију споразума о сарадњи.
(2) Јединице локалне самоуправе су дужне да Министарству достављају акте о успостављању сарадње и да на захтјев Министарства дају друге податке и информације које се односе на сарадњу.
(3) Начин вођења евиденције и давање података из евиденције о сарадњи, правилником прописује министар.
(4) Министарство доставља Влади годишњи извјештај о остваривању сарадње.
ГЛАВА XII
ОДНОС РЕПУБЛИЧКИХ ОРГАНА И ОРГАНА ЈЕДИНИЦЕ ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 146.
Органи јединица локалне самоуправе у обављању послова из свог дјелокруга:
1) дају републичким органима иницијативе за уређење односа од значаја за локалну самоуправу и предузимање мјера од значаја за рјешавање питања у оквиру права и дужности локалне самоуправе,
2) дају приједлоге за предузимање активности републичких органа на развијању локалне самоуправе,
3) траже мишљење од надлежних републичких органа у вези са примјеном закона који су од непосредног утицаја на развој и остваривање локалне самоуправе и рад органа локалне самоуправе и
4) учествују у припреми закона и подзаконских аката чија је садржина од интереса за остваривање и развој локалне самоуправе.
Члан 147.
(1) У остваривању сарадње са органима јединице локалне самоуправе републички органи:
1) обавјештавају органе јединице локалне самоуправе, по сопственој иницијативи или на њихов захтјев, о мјерама које предузимају или намјеравају да предузму у извршавању закона и других прописа о заштити уставности и законитости, о појавама које их нарушавају и о мјерама за њихово отклањање, о остваривању права грађана на локалну самоуправу, као и о другим питањима од непосредног значаја за остваривање и развој система локалне самоуправе и за рад органа јединице локалне самоуправе,
2) пружају потребну стручну помоћ органима јединице локалне самоуправе у вези са обављањем њихових послова,
3) траже извјештаје, податке и обавјештења о обављању послова из оквира права и дужности јединице локалне самоуправе, као и о другим питањима која су од интереса за остваривање функције републичких органа и
4) обављају друге послове у складу са законом.
(2) Органи републичке управе дужни су да у поступку израде закона и других општих аката којима се уређују положај, права и обавезе локалне самоуправе, нацрте, односно приједлоге закона и других општих аката доставе Савезу општина и градова Републике Српске и органима јединица локалне самоуправе на изјашњење.
Члан 148.
(1) Влада може, на приједлог Министарства, распустити скупштину, из једног од сљедећих разлога, ако:
1) донесе одлуку или други акт којим се угрожава интегритет, уставни поредак и територијалнa цјеловитост Републике,
2) у законом одређеном року не донесе буџет јединице локалне самоуправе и
3) не одржи сједницу скупштине дуже од три мјесеца.
(2) Одлука о распуштању скупштине садржи разлоге за распуштање.
(3) Одлука о распуштању скупштине објављује се у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Члан 149.
(1) Влада именује привремени орган јединице локалне самоуправе који обавља послове скупштине до конституисања скупштине (у даљем тексту: Привремени орган).
(2) Влада именује Привремени орган у року од осам дана од дана ступања на снагу одлуке о распуштању скупштине.
(3) Привремени орган има пет чланова.
(4) Чланови Привременог органа су по један представник министарства надлежног за послове локалне самоуправе, финансија, цивилне заштите, један представник којег предложи политички субјекат који је у распуштеној скупштини имао највише одборника и један представник којег предложи начелник општине, односно градоначелник.
(5) Привремени орган одлуке доноси већином гласова од укупног броја чланова.
(6) Привремени орган дужан је да Влади подноси извјештај о раду једном мјесечно.
(7) Привремени орган дужан је да поднесе извјештај о раду скупштини у року од 15 дана од дана њеног конституисања.
Члан 150.
(1) Пријевремени избори за одборнике у скупштини спроводе се у року од 90 дана од дана распуштања скупштине, у складу са изборним прописима.
(2) Пријевремени избори неће се спроводити ако је до истека мандата одборника распуштене скупштине остало мање од годину дана.
(3) Мандат одборника изабраних на пријевременим изборима из става 1. овог члана траје до истека мандата одборника у скупштини изабраних на редовним изборима.
Члан 151.
(1) Привремени орган може доносити или мијењати опште акте јединице локалне самоуправе ако је то потребно ради спровођења закона или другог прописа или усклађивања са законом или другим прописом, осим статута.
(2) Привремени орган може да донесе Одлуку о усвајању буџета јединице локалне самоуправе, Одлуку о извршењу буџета и Одлуку о привременом финансирању у складу са законом који уређује буџетски систем Републике, ако надлени орган јединице локалне самоуправе није донио те одлуке.
(3) Привремени орган не може располагати имовином јединице локалне самоуправе, осим ако је то потребно ради извршења раније преузетих обавеза или довршења раније почетих послова.
ГЛАВА XIII
ЗАШТИТА ПРАВА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ
Члан 152.
Органи јединице локалне самоуправе могу пред надлежним судом да покрену поступак за оцјену уставности и законитости закона, прописа и других општих и појединачних аката којима се повређују права јединице локалне самоуправе.
Члан 153.
(1) Ако орган јединице локалне самоуправе сматра да је радњом, општим или појединачним актом републичког, односно државног органа учињена повреда законом гарантованих права јединице локалне самоуправе, може поднијети у року од 30 дана од дана сазнања захтјев за заштиту права јединице локалне самоуправе надлежном окружном суду у управном спору.
(2) Надлежни суд може поништити акт органа из става 1. овог члана, забранити даље вршење радње или одбити захтјев за заштиту права.
ГЛАВА XIV
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 154.
(1) Новчаном казном од 1.000 КМ до 3.000 КМ казниће се за прекршај одговорно лице у органу јединице локалне самоуправе ако:
1) не донесе правилник о организацији и систематизацији радних мјеста у општинској, односно градској управи,
2) онемогући вршење административног надзора,
3) онемогући вршење инспекцијског надзора,
4) не изврши наложене инспекцијске мјере.
(2) Новчаном казном у износу од 5.000,00 КМ казниће се за прекршај функционер који онемогући, или омета, или одбије да изврши примопредају дужности.
(3) Новчаном казном у износу од 5.000,00 КМ казниће се за прекршај одговорно лице у органу јединице локалне самоуправе ако не смањи број запослених на максималан број запослених из члана 64. и 65. овог закона до 31. децембра 2016. године
ГЛАВА XV
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 155.
Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донијети правилник о начину вођења евиденције и давање података из евиденције о сарадњи из члана 145. овог закона.
Члан 156.
Министар ће у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона усагласити са одредбама овог закона правилник о садржају и начину вођења регистра мјесних заједница.
Члан 157.
Запослени у општинској, односно градској управи који након ступања на снагу акта о организацији и систематизацији радних мјеста у општинској, односно градској управи, буду проглашени вишком, односно нераспоређеним, остварују право у складу са Законом о којим се уређује радно – правни статус запослених у органима јединице локалне самоуправе, општим прописима о раду и колективним уговором.
Члан 158.
Уколико је број запослених на неодређено вријеме у општинској, односно градској управи на дан ступања на снагу овог закона мањи од максималног броја запослених, тај број се не може повећати до 31. децембра 2016. године, осим у случају ступања на снагу закона којим су утврђене нове надлежности органа јединице локалне самоуправе, а највише до максималног броја запослених из чл. 64. и 65. овог закона.
Члан 159.
Јединице локалне самоуправе које су успоставиле сарадњу прије ступања на снагу овог закона дужне су да Министарству доставе акте о успостављеној сарадњи, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 160.
Органи јединице локалне самоуправе дужни су да у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона донесу и усагласе опште акте јединице локалне самоуправе са одредбама овог закона.
Члан 161.
Ступањем на снагу овог закона престаје да важи Закон о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Српске“, бр 101/04, 42/05, 118/05 и 98/13).
Члан 162.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.
Број: ПРЕДСЈЕДНИК
Датум: НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ
Бања Лука Недељко Чубриловић