Синдикат управе Републике Српске у петак 26.04.2024. године oрганизовао је конференцију под називом „Изазови и перспективе реформе јавне управе на европском путу Босне и Херцеговине“. Конференција је одржана у великој сали хотела Courtyard by Marriott у Бањој Луци,
Реформа јавне управе комплексно је питање које тренутно успорава даљи напредак Босне и Херцеговине у процесу добијања чланства у Европској унији, те је стога је било неопходно да му сви актери од значаја посвете адекватну пажњу и заједнички покрену процес у позитивном правцу. Као прва икада одржана конференција ове врсте фокусирана је на систематично рјешавање питања реформе јавне управе у БиХ. Један од најважнијих циљева ове конференције је да се покуша пружити увид на који начин на се може ријешити питања застоја у реализацији реформе јавне управе, дати преглед изазова са којима се учесници у процесу суочавају и понудити визију будућности процеса.
Конференција је окупила око 70 важних актера: доносиоца одлука са највишег нивоа од институција укључених у процес евроинтеграција оба из Републике Српске, Федерације БиХ и Брчко Дистрикта, представнике међународне заједнице, као и лидере синдиката управе и правосуђа из Босне и Херцеговине и региона Балкана, те преставници Олоф Палме центра коју су и суфинансијери конференције.
Конференцију је отвориo предсједник Синдиката управе Републике Српске Божо Марић.
Сматрајући Синдикат јавне управе Републике Српске важним социјалним партнером у овом процесу, ми смо осjетили обавезу да се покрене дискусија на ову тему, покушавајући да дође до конкретних рјешења која би нам свима омогућила да кренемо напријед. Такође, један од циљева конференције је да се првенствено позабавимо низом значајних питања реформе и понудити конструктивна рјешења до којих треба доћи у синергији свих релеватних фактора, али не искључиво из перспективе синдиката – рекао је предсједник СУРС Божо Марић у свом уводном говору.
Уводну презетацију за све присутне одржао је помоћник министра у Министарству управе и локалне самоуправе у Влади Републике Српске и замјеник координатора за реформу јавне управе Републике Српске г-дин Микан Давидовић дајући преглед постојећих капацитета и напретка оствареног у процесу рјешавања питања реформе јавне управе у БиХ.
Учесници конференције кроз панел дискусије, које је водио модератор Божо Марић, упознати су о томе гдје је БиХ данас када је у питању реформа, док су кроз други панел своје ставове изнијели синдикати и представници пословне заједнице.
У првом панелу учеће су узели државни координатор за реформу јавне управе Дарко Касап, федерални координатор, Жељко Шкарица директор Агенције за државну управу Александар Радета и координатор за РЈУ Брчко дистрикта БиХ Давор Шолаја.
Сви ученици првог панела су се служили да је највећи проблем реформе јавне управе што Босна и Херцеговина има децентрализовану структуру управе, па и реформа јавне управе се координира на три нивоа: држава, ентитети (Федерација БиХ и Република Српска), и Брчко Дистрикт. С обзиром на ову поделу, три Уреда кординатора за реформу јавне управе суочавају са неколико кључних изазова:
Координација и усклађеност. Једном од највећих изазова јесте постизање координације и усклађености између свих три Уреда. Стратегија реформе мора бити јединствена и спроведена конзистентно на нивоу цијеле БиХ. Несклад у приступу може довести до фрагментације и отежати постизање циљева реформе.
Политички контекст. БиХ је сложен, са различитим приоритетима на нивоу ентитета и Брчко Дистрикта. То зачајно отежава постизање консензуса о реформским мјерама и њиховој имплементацији.
Разлике у капацитетима. Институционални капацитети Уреда кординатора варирају између ентитета и Брчко Дистрикта. Слабији капацитет у неком Уреду може успорити цијели процес реформе.
Финансирање. Реформа јавне управе захтијева значајна финансијска средства. Осигурање једнаког нивоа финансирања за све Уреде кординатора може бити изазов, а недостатак средстава може ограничити обим и темпо реформе.
Државни координатор за реформу јавне управе Дарко Касап посебно је истакао да је за имплементацију реформских мјера потребно обезбједити политичку подршку кроз успостављање међуинституционалног радног тијела – координационог одбора за реформу јавне управе, те да је потребно да домаће власти више новца издвајају за договорене активности. Када је у питању сарадња са синдикатима у БиХ, Касап је нагласио да су они били позвани да се укључе у припрему ранијих стратешких докумената у области реформе јавне управе, те да је за процес јавних консултација нарочито био заинтересован Синдикат управе Републике Српске.
Учесници другог панела били су предсједник Синдиката управе и правосуђа Црне Горе Ненад Ракочевић, предсједница Синдиката државних и локалних службеника и намјештеника Републике Хрватске Ива Шушковић, предсједник Самосталног синдиката државних службеника и намјештеника у органима државне службе, судској власти и јавним установама у ФБиХ Самир Куртовић, те Саша Ачић, директор Уније послодаваца Републике Српске.
Саша Ачић је у својој дискуси истако да постоје значајне разлике у интересима у процесу реформе јавне. Синдикати теже за заштитом права радника и побољшањем услова рада, док уније послодаваца желе већу ефикасност и продуктивност. Ово може довести до сукоба интереса приликом преговарања о реформама јавне управе. Указао је да су односи између синдиката и унија послодаваца често су били оптерећени неповјерењем. То може отежати постизање консензуса о реформским приједлозима. Такође је истакао да синдикати и уније послодаваца у БиХ још увијек развијају своје институционалне капацитете. То може ограничити њихову способност за учествовање у смисленом дијалогу о реформи јавне управе. Нагласио је да постоје изазови, али да и постоје позитивни примјери сарадње синдиката и унија послодаваца на реформи јавне управе у БиХ.
Ненад Ракочевић је у свој дискусији је истакао да је у Црној Гори је ипак постигнут одређени напредак, на пример у развоју стратешког оквира за реформу, aли препреке које се огледају у непровођење прописа и недостатак транспарентности чине реформу тешком и спором. Документи и закони се доносе, али њихова примена је јако лоша. Јавност тешко добија информације о раду владе, а цивилно друштво се не консултује приликом доношења одлука. Систем запослења и структура плата за јавне службенике је нејасна, а постоји превише позиција које се попуњавају привременим запосленима. Такође, процеси запослења могу бити оптерећујући за кандидате. Правила о транспарентности и приступу информацијама се не спроводе довољно ригорозно.
Реформу јавне управе Хрватске Ива Шушковић оцијенила је дјелимично успјешном. У свом излагању је истакнула да је важно важно је пратити њене дугорочне утицаје и наставити са усавршавањем система како би се осигурало да он функционише у интересу свих грађана. Она сматра да су неке од предности ове реформе смањење бирократије, процеси су поједностављени и дигатализовани, а административни терети смањени што је довело до бржег пружања услуга и уштеде времена и новца за грађане и предузећа. Такође је повећана транспарентност, уведене су нове процедуре за јавне набавке и управљање имовином што је довело до веће транспарентности и одговорности у трошењу јавних средстава. Развијени су бољи механизми за координацију између различитих нивоа власти што је опет довело до ефикаснијег доношења политика и спровођења програма. Напоменула је да је ипак уложено доста средстава је у обуку и развој запослених у јавној управи.
Међутим, реформа јавне управе у Хрватској је наишла и на критике сидикални предстваника које се огледају више ствари. Неки сматрају да је реформа превише сложена и тешко је разумети и спровести. Постоје бриге да реформа није у једнакој мјери користила свим дијеловима друштва, те да је можда чак погоршала неједнакост. Спровођење реформе је у неким случајевима довело до отпуштања радника у јавној управи, што је изазвало незадовољство и протесте. Неки тврде да је процес реформе није био довољно транспрентан и да није било довољно укључивања јавности.
Самир Куртовић се фокусирао на сарадњу синдиката и ентитетске администрације Федерације БиХ у процесу реформе јавне управе. Истако је да ово је комплексна тема са дугом историјом и бројним аспектима. Синдикати у Федерацији БиХ имају важну улогу у заступању интереса радника и заштити њихових права. Они учествују у преговорима о колективним уговорима, пружају правну помоћ радницима и залажу се за боље услове рада.
Постоји низ области у којима синдикати и ентитетска администрација сарађују укључујући сарадњу у донешењу закона и прописа која се тичу радника. Такође, синдикати и ентитетска администрација учествовати у социјалном дијалогу како би се размотрила питања од заједничког интереса за раднике и послодавце. Постоји усаглашен став са ентитетском администрацијом у промоцији безбедности и здравља на раду.
Истакао је да синдикати из Федерације БиХ очекују да реформа донесе значајна побољшања за све грађане, те да се и синдикатима пружи могућност да дају повратне информације и сугестије у самом процесу реформе истакао је на крају свог излагања.
ПЛАН ЗА БУДУЋНОСТ И ПРЕПОРУКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Реформа јавне управе у БиХ је сложен процес који ће захтјевати значајно вријеме, ресурсе и политичку вољу. Успјех ове реформе зависи од укључивања свих заинтересованих страна, укључујући и синдикате. Будућност реформе јавне управе у БиХ зависи од континуираног, инклузивног и вишестраног приступа.
Владе свих ниво власти треба наставити сарадњу са свим заинтересованим странама, посебно синдикатима, осигуравајући отворену комуникацију и разматрајући њихове повратне информације. Ефикасност, транспарентност и јачање капацитета су кључни за успјех, а са друге стране борба против корупције и промовисање меритократије су неопходни за јачање повјерења. Редовно праћење, евалуација и прилагођавање на основу резултата су битне компоненте. Такође, БиХ може учити и од позитивних регионалних примјера.
Сви учесници морају бити одговорни, јер реформа захтијева дугорочну посвећеност свих нивоа власти.
Синдикати могу играти важну улогу у реформи заступајући интересе радника, учествујући у доношењу одлука, пратећи имплементацију и пружајући подршку радницима. Укључивање синдиката може допринијети већој подршци реформи, изградњи повјерења, ефикаснијим рјешењима и рјешавању потенцијалних сукоба.
Иако постоје изазови као што су координација, различита мишљења и страх од утицаја на радна мјеста, њихово превазилажење је од изузетне важности.
Влада и синдикати морају радити заједно, отворено комуницирати, бити спремни на компромис и градити заједничку визију будућности јавне управе у БиХ. Само уз конструктивну сарадњу и укључивање свих, ова реформа може довести до ефикасније, транспарентније и одговорније јавне управе која боље служи грађанима БиХ.