Уставни суд Републике Српске одржао је данас, 29. новембра 2017. године 255. редовну сједницу на којој је донио одлуку у предмету У-109/16 – Уставни суд је утврдио да члан 7. Упутства о начину обрачуна накнаде трошкова превоза запослених у институцијама правосуђа Републике Српске, којег је донио министар правде Републике Српске, није у сагласности са Уставом Републике Српске, Законом о раду и Законом о платама запослених у институцијајама правосуђа Републике Српске. Оспореним чланом одређено је да запосленом у поменутим институцијама који своје право на накнаду трошкова превоза не остварује путем мјесечне карте, ни путем уговорене цијене мјесечне карте, а којем је мјесто становања удаљено од редног мјеста преко четири километра, припада право на трошкове превоза у висини 50% цијене мјесечне карте или уговорене цијене мјесечне карте. Имајући у виду, међутим, да је Посебним колективним уговором за запослене у институцијама правосуђа Републике Српске одређено да се ова накнада исплаћује у висини пуне цијене превозне карте у јавном саобраћају, Уставни суд је оцијенио да је доносилац оспорене одредбе изашао из оквира својих уставних и законских овлашћења, те да је предметним нормирањем нарушио начела уставности и законитости.