МЈЕРЕ КОЈЕ МОРАЈУ ПРЕДУЗЕТИ ПОСЛОДАВЦИ У ЦИЉУ ОЧУВАЊА РАДНИХ МЈЕСТА – СТОП ОТПУШТАЊУ!
ПОВОДОМ НЕЗАКОНИТИХ ОТПУШТАЊА У ПРИВРЕДИ – СТОП ОТПУШТАЊУ, САЧУВАЈМО РАДНИКЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
Имајући у виду да поједини послодавци грубо крше радничка права у доба пандемије те отказују уговоре о раду због смањења обима производње, пада пословне активности, прихода итд., као одговоран социјални партнер, напомињемо да постоје законом прописане мјере и институти који се морају поштовати те ће сви они који се не понашају одговорно у доба кризе бити санкционисани у складу са законом.
- Спровођење свих мјера заштите на раду у складу са прописима у области заштите и здравља на раду
- Уколико за то постоји могућност прописана колективним уговором, радницима омогућити плаћено одсуство у другим оправданим ситуацијама (епидемија)
- Омогућавање коришћења права која произилазе из привремене спријечености за рад (боловања)
- Уколико постоји могућност, омогућавање коришћења годишњег одмора из 2019. године и првог дијела годишњег одмора из 2020. године
- Након што се исцрпе све наведне мјере, примјенити институт чекања
- Откази уговора о раду за вријеме пандемије нису опција и уколико се буде злоупотребљавала наведена ситуација неодговорни послодавци ће сносити посљедице.
МЈЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Одредбом члана 10. Закона о заштити на раду („Службени гласник Републике Српске“, бр. 1/08 и 13/10) прописано је да је послодавац дужан да обезбиједи раднику рад на радном мјесту и у радној средини у којима су спроведене мјере заштите и здравља на раду и одговоран је за непримјењивање тих мјера.
Одредбом члан 11. Закона, прописано је да је послодавац дужан да приликом организовања рада и радног процеса обезбиједи превентивне мјере ради заштите живота и здравља радника, као и да за њихову примјену обезбиједи потребна финансијска средства.
Радницима мора бити обезбјеђена одговарајућа лична заштитна опрема у складу са одредбама Правилника о превентивним мјерама за безбједан и здрав рад при коришћењу средстава и опреме за личну заштиту на раду („Службени гласник Републике Српске“, бр. 1/08 и 13/10) и Актом о процјени ризика радних мјеста.
Одредбом члан 13. став 1. Закона о заштити на раду, прописано је да је послодавац дужан да донесе Акт о процјени ризика за сва радна мјеста у радној средини и да утврди начин и мјере за његово отклањање.
Одредбом чана 131. став 1. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“, бр. 1/16 и 66/18) прописано је да накнада плате за вријеме привремене спријечености за рад због повреде на раду или професионалне болести, као и за вријеме прекида рада због пропуста послодавца да предузме одговарајуће мјере заштите на раду, износи у висини од 100% просјечне плате коју је радник остварио у одговарајућем претходном периоду или од плате коју би остварио да је био на раду.
ПРИВРЕМЕНА СПРИЈЕЧЕНОСТ ЗА РАД (БОЛОВАЊЕ) УСЉЕД ИЗОЛАЦИЈЕ РАДНИКА
Чланом 33. Закона о здравственом осигурању („Службени гласник Републике Српске“, бр. 18/99, 51/01, 70/01, 51/03, 57/03, 17/08, 1/09, 106/09, 39/16, 110/16 и 94/19) прописано је да се накнада плате за вријеме привремене неспособности за рад одређује најмање 70% од основа за накнаду, с тим да не може бити већа од 90% од плате коју би осигураник остварио да је био на раду.
Одредбом члана 14. тачка ђ) Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспослобности за рад („Службени гласник Републике Српске“; бр. 63/08, 38/10, 61/11, 87/12, 100/14, 4/15, 08/16, 112/18 и 87/19) прописано је да осигураник остварује право на накнаду плате за вријеме привремене спријечености за рад због спровођења прописане мјере обавезене изолације као клицоноше или због појаве заразне болести у његовој околини.
Одредбом члана 24. став 2. тачка в) Правилника о остваривању права на накнаду плате за вријеме привремене неспособности за рад, прописано је да се висина плате коју обезбјеђује Фонд из средстава обавезног здравственог осигурања одређује у износу од 90% за вријеме привремене спријечености за рад због спровођења прописане мјере обавезене изолације као клицоноше или због појаве заразне болести у његовој околини.
ИНСТИТУТ „ЧЕКАЊА“ У ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Одредбом члана 91. Закона о раду („Службени гласник Републике Српске“, бр. 1/16 и 66/18) прописано је да послодавац, уз консултације са синдикатом, односно савјетом и радника, ако синдикат није организован код послодавца, може радника упутити на плаћено одсуство (чекање) у случају непланираног привременог смањења обима послова код послодавца, као и разлога економско-финансијске или техничко-технолошке природе.
За вријеме трајања ове врсте одсуства радници остварују право на накнаду плате у висини од најмање 50% просјечне плате радника остварене у претходна три мјесеца, остављајући могућност послодавцу и синдикату да споразумно утврде дужину трајања, међусобна права и обавезе радника и друга питања од значаја укључујући и износ накнаде плате за вријеме ових околности.